Приче Соломонове 8
1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
Waarachtig, de wijsheid roept, De schranderheid verheft haar stem!
2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
Zij staat langs de weg op de toppen der hoogten, Op het kruispunt der wegen,
3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
Opzij van de poorten, aan de ingang der stad, Waar men de poorten betreedt, predikt zij luid:
4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
Ik roep tot u, mannen, Ik spreek tot de kinderen der mensen:
5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
Leert toch, onnozelen, wat schranderheid is, Verstaat toch, dwazen, wat wijsheid betekent!
6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
Luistert, want wat ik zeg is zeker, Wat over mijn lippen komt is juist;
7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
Mijn mond spreekt de waarheid, Van leugentaal hebben mijn lippen een afschuw.
8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
Al mijn woorden zijn oprecht, Niet één ervan is misleidend of vals;
9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
Voor wie ze verstaat, zijn ze allen treffend, Voor wie ze wil begrijpen, allen juist.
10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
Neemt liever mijn tucht aan dan zilver, Geeft aan kennis de voorkeur boven het fijnste goud;
11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
Want de wijsheid is meer waard dan juwelen, Geen kostbaarheid komt haar nabij!
12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
Ik, wijsheid, ben met overleg vertrouwd, En beschik over weloverwogen kennis;
13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
Maar hoogmoed en trots, een slechte levenswandel, En een wispelturige tong zijn een afschuw voor mij.
14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
Ik beschik over raad en beleid, Ik bezit doorzicht en kracht;
15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
Door mij zijn de koningen koning, En bepalen de leiders wat recht is;
16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
Door mij zijn de vorsten vorst, En zijn alle rechtvaardige rechters in aanzien.
17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
Die mij beminnen heb ik lief, En die mij zoeken, zullen mij vinden.
18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
Ik beschik over rijkdom en aanzien, Over duurzame welvaart en voorspoed;
19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
Mijn vrucht is meer waard dan het edelste goud, Meer dan het fijnste zilver mijn oogst.
20 Путем праведним ходим, посред стаза правице,
Ik wandel op de weg der gerechtigheid, Midden op de paden van het recht:
21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
Om die mij beminnen, met bezit te verrijken, En hun schatkamers te vullen.
22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
Jahweh schiep mij als zijn eerste gewrocht, Als het eerste werk, dat Hij ooit heeft gemaakt;
23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
Van oudsher ben ik gevormd, Van den beginne, vóór de eerste tijden der aarde.
24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
Toen er nog geen oceanen waren. was ik geboren, Toen er nog geen bronnen, rijk aan water, bestonden;
25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
Eer de bergen waren neergelaten, Eer de heuvels ontstonden, werd ik geboren,
26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
Eer Hij de aarde had gemaakt en de velden, En alle grondstoffen der wereld.
27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
Toen Hij de hemel welfde, was ik aanwezig, Toen Hij een kring trok rond het vlak van de oceaan;
28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
Toen Hij daarboven de wolken bevestigde, En de bronnen van de oceaan begonnen te stromen;
29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
Toen Hij de zee haar grenzen stelde, Dat de wateren haar oevers niet zouden overschrijden; Toen Hij de fundamenten der aarde legde:
30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
Was ik bij Hem als een troetelkind, Was ik elke dag zijn vermaak, Dartelde ik heel de tijd onder zijn ogen,
31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
Spelend op zijn wereldrond, En mij vermakend met de kinderen der mensen.
32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
Welnu dan kinderen luistert naar mij; Gelukkig zij, die mijn wegen bewaren;
33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
Hoort naar de lessen, weest wijs, en verwerpt ze niet. En de wacht houden aan de posten van mijn poorten.
34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
Gelukkig de mens, die naar mij luistert, Die elke dag aan mijn deuren waken,
35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
Wie mij vindt, heeft het leven gevonden, En welbehagen verkregen van Jahweh;
36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
Maar wie mij mist, benadeelt zichzelf, En al wie mij haten, beminnen de dood!
