Приче Соломонове 8
1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
Mon ikke Visdommen kalder, løfter Indsigten ikke sin røst?
2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
Oppe på Høje ved Vejen, ved Korsveje træder den frem;
3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
ved Porte, ved Byens Udgang, ved Dørenes Indgang råber den:
4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
Jeg kalder på eder, I Mænd, løfter min Røst til Menneskens Børn.
5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
I tankeløse, vind jer dog Klogskab, I Tåber, så få dog Forstand!
6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
Hør, thi jeg fører ædel Tale, åbner mine Læber med retvise Ord;
7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
ja, Sandhed taler min Gane, gudløse Læber er mig en Gru.
8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
Rette er alle Ord af min Mund, intet er falskt eller vrangt;
9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
de er alle ligetil for den kloge, retvise for dem der vandt Indsigt
10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
Tag ved Lære, tag ikke mod Sølv, tag mod Kundskab fremfor udsøgt Guld;
11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
thi Visdom er bedre end Perler, ingen Skatte opvejer den
12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
Jeg, Visdom, er Klogskabs Nabo og råder over Kundskab og Kløgt.
13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
HERRENs Frygt er Had til det onde. Jeg hader Hovmod og Stolthed, den onde Vej og den falske Mund.
14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
Jeg ejer Råd og Visdom, jeg har Forstand, jeg har Styrke.
15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
Ved mig kan Konger styre og Styresmænd give retfærdige Love;
16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
ved mig kan Fyrster råde og Stormænd dømme Jorden.
17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
Jeg elsker dem, der elsker mig, og de, der søger mig, finder mig.
18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
Hos mig er der Rigdom og Ære, ældgammelt Gods og Retfærd.
19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
Min Frugt er bedre end Guld og Malme, min Afgrøde bedre end kosteligt Sølv.
20 Путем праведним ходим, посред стаза правице,
Jeg vandrer på Retfærds Vej. midt hen ad Rettens Stier
21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
for at tildele dem, der elsker mig, Gods og fylde deres Forrådshuse.
22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
Mig skabte HERREN først blandt sine Værker, i Urtid, førend han skabte andet;
23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
jeg blev frembragt i Evigheden, i Begyndelsen, i Jordens tidligste Tider;
24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
jeg fødtes, før Verdensdybet var til, før Kilderne, Vandenes Væld, var til;
25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
førend Bjergene sænkedes, før Højene fødtes jeg,
26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
førend han skabte Jord og Marker, det første af Jordsmonnets Støv.
27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
Da han grundfæsted Himlen, var jeg hos ham, da han satte Hvælv over Verdensdybet.
28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
Da han fæstede Skyerne oventil og gav Verdensdybets Kilder deres faste Sted,
29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
da han satte Havet en Grænse, at Vandene ej skulde bryde hans Lov, da han lagde Jordens Grundvold,
30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
da var jeg Fosterbarn hos ham, hans Glæde Dag efter Dag; for hans Åsyn leged jeg altid,
31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
leged på hans vide Jord og havde min Glæde af Menneskens Børn.
32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
Og nu, I Sønner, hør mig! Vel den, der vogter på mine Veje!
33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
Hør på Tugt og bliv vise, lad ikke hånt derom!
34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
Lykkelig den, der hører på mig, så han daglig våger ved mine Døre og vogter på mine Dørstolper.
35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
Thi den, der ftnder mig; finder Liv og opnår Yndest hos HERREN;
36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
men den, som mister mig, skader sig selv; enhver, som hader mig, elsker Døden.
