Приче Соломонове 7
1 Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
Min son, tag vara på mina ord, och göm mina bud inom dig.
2 Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
Håll mina bud, så får du leva, och bevara min undervisning såsom din ögonsten.
3 Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
Bind dem vid dina fingrar, skriv dem på ditt hjärtas tavla.
4 Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
Säg till visheten: "Du är min syster", och kalla förståndet din förtrogna,
5 Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
så att de bevara dig för främmande kvinnor, för din nästas hustru, som talar hala ord.
6 Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
Ty ut genom fönstret i mitt hus, fram genom gallret där blickade jag;
7 И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
då såg jag bland de fåkunniga, jag blev varse bland de unga en yngling utan förstånd.
8 Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
Han gick fram på gatan invid hörnet där hon bodde, på vägen till hennes hus skred han fram,
9 У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
skymningen, på aftonen av dagen, nattens dunkel, när mörker rådde
10 А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
Se, då kom där en kvinna honom till mötes; hennes dräkt var en skökas, och hennes hjärta illfundigt.
11 Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
Yster och lättsinnig var hon, hennes fötter hade ingen ro i hennes hus.
12 Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
Än var hon på gatan, än var hon på torgen vid vart gathörn stod hon på lur.
13 И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
Hon tog nu honom fatt och kysste honom och sade till honom med fräckhet i sin uppsyn:
14 Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
"Tackoffer har jag haft att frambära; i dag har jag fått infria mina löften.
15 Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
Därför gick jag ut till att möta dig jag ville söka upp dig, och nu ha jag funnit dig.
16 Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
Jag har bäddat min säng med sköna täcken, med brokigt linne från Egypten.
17 Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
Jag har bestänkt min bädd med myrra, med aloe och med kanel.
18 Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
Kom, låt oss förnöja oss med kärlek intill morgonen, och förlusta oss med varandra i älskog.
19 Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
Ty min man är nu icke hemma han har rest en lång väg bort.
20 Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
Sin penningpung tog han med sig; först vid fullmånstiden kommer han hem."
21 Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
Så förleder hon honom med allahanda fagert tal; genom sina läppars halhet förför hon honom.
22 Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
Han följer efter henne med hast, lik oxen som går för att slaktas, och lik fången som föres bort till straffet för sin dårskap;
23 Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
ja, han följer, till dess pilen genomborrar hans lever, lik fågeln som skyndar till snaran, utan att förstå att det gäller dess liv.
24 Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
Så hören mig nu, I barn, och given akt på min muns tal.
25 Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
Låt icke ditt hjärta vika av till hennes vägar, och förvilla dig ej in på hennes stigar.
26 Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
Ty många som ligga slagna äro fällda av henne, och stor är hopen av dem hon har dräpt.
