< Приче Соломонове 7 >
1 Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2 Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3 Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4 Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5 Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6 Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7 И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
8 Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
9 У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10 А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
11 Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12 Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13 И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14 Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15 Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16 Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
17 Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18 Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19 Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
20 Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21 Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22 Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23 Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24 Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25 Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
26 Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
27 Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне. (Sheol )
