Приче Соломонове 7
1 Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
My son! keep my sayings, And my commands lay up with thee.
2 Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
Keep my commands, and live, And my law as the pupil of thine eye.
3 Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
Bind them on thy fingers, Write them on the tablet of thy heart.
4 Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
Say to wisdom, 'My sister Thou [art].' And cry to understanding, 'Kinswoman!'
5 Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
To preserve thee from a strange woman, From a stranger who hath made smooth her sayings.
6 Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
For, at a window of my house, Through my casement I have looked out,
7 И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
And I do see among the simple ones, I discern among the sons, A young man lacking understanding,
8 Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
Passing on in the street, near her corner, And the way [to] her house he doth step,
9 У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
In the twilight — in the evening of day, In the darkness of night and blackness.
10 А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
And, lo, a woman to meet him — (A harlot's dress, and watchful of heart,
11 Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
Noisy she [is], and stubborn, In her house her feet rest not.
12 Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
Now in an out-place, now in broad places, And near every corner she lieth in wait) —
13 И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
And she laid hold on him, and kissed him, She hath hardened her face, and saith to him,
14 Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
'Sacrifices of peace-offerings [are] by me, To-day I have completed my vows.
15 Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
Therefore I have come forth to meet thee, To seek earnestly thy face, and I find thee.
16 Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
[With] ornamental coverings I decked my couch, Carved works — cotton of Egypt.
17 Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
I sprinkled my bed — myrrh, aloes, and cinnamon.
18 Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
Come, we are filled [with] loves till the morning, We delight ourselves in loves.
19 Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
For the man is not in his house, He hath gone on a long journey.
20 Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
A bag of money he hath taken in his hand, At the day of the new moon he cometh to his house.'
21 Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
She turneth him aside with the abundance of her speech, With the flattery of her lips she forceth him.
22 Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
He is going after her straightway, As an ox unto the slaughter he cometh, And as a fetter unto the chastisement of a fool,
23 Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
Till an arrow doth split his liver, As a bird hath hastened unto a snare, And hath not known that it [is] for its life.
24 Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
And now, ye sons, hearken to me, And give attention to sayings of my mouth.
25 Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
Let not thy heart turn unto her ways, Do not wander in her paths,
26 Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
For many [are] the wounded she caused to fall, And mighty [are] all her slain ones.
