Приче Соломонове 7
1 Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
My son, keep my words, and lay up my commandments with thee.
2 Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
Keep my commandments, and live; and my law as the apple of thy eye.
3 Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
Bind them upon thy fingers, write them upon the table of thy heart.
4 Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
Say to wisdom, Thou art my sister; and call understanding thy kinswoman:
5 Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
That they may keep thee from the adulteress, from the stranger which flattereth with her words.
6 Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
For at the window of my house I looked through my casement,
7 И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
And beheld among the simple ones, I discerned among the youths, a young man void of understanding,
8 Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
Passing through the street near her corner; and he went the way to her house,
9 У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
In the twilight, in the evening, in the black and dark night:
10 А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
And, behold, there met him a woman with the attire of an harlot, and subtil of heart.
11 Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
(She is loud and stubborn; her feet abide not in her house:
12 Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
Now is she outside, now in the streets, and lieth in wait at every corner.)
13 И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
So she caught him, and kissed him, and with an impudent face said to him,
14 Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
I have peace offerings with me; this day have I paid my vows.
15 Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
Therefore I came forth to meet thee, diligently to seek thy face, and I have found thee.
16 Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
I have decked my bed with coverings of tapestry, with carved works, with fine linen of Egypt.
17 Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
I have perfumed my bed with myrrh, aloes, and cinnamon.
18 Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
Come, let us take our fill of love until the morning: let us solace ourselves with loves.
19 Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
For my husband is not at home, he is gone a long journey:
20 Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
He hath taken a bag of money with him, and will come home at the day appointed.
21 Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
With her much fair speech she caused him to yield, with the flattering of her lips she seduced him.
22 Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
He goeth after her quickly, as an ox goeth to the slaughter, or as a fool to the correction of the stocks;
23 Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
Till an arrow striketh through his liver; as a bird hasteth to the snare, and knoweth not that it is for his life.
24 Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
Now therefore hearken to me, O ye children, and attend to the words of my mouth.
25 Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
Let not thy heart decline to her ways, go not astray in her paths.
26 Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
For she hath cast down many wounded: yea, many strong men have been slain by her.
