Приче Соломонове 7
1 Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
My son, keep my words, And treasure up my commandments with thee!
2 Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
Keep my commandments and live! Yea, my teaching, as the apple of thine eye!
3 Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
Bind them upon thy fingers, Write them upon the tablet of thy heart!
4 Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
Say unto wisdom, “Thou art my sister!” And call understanding thy near acquaintance;
5 Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
That they may keep thee from the wife of another, From the stranger, that useth smooth words.
6 Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
For through the window of my house, Through the lattice I was looking forth,
7 И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
And I saw among the simple ones, I discerned among the youths, A young man void of understanding.
8 Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
He was passing through the street near her corner, And was going the way to her house,
9 У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
At twilight, in the evening, At midnight, yea, in the thick darkness.
10 А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
And, behold, a woman met him, In the attire of a harlot, and subtle of heart, —
11 Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
One noisy and unruly, Whose feet abide not in her house;
12 Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
Who is now in the streets, now in the broad places, And lurketh near every corner.
13 И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
She caught hold of him and kissed him, And with a shameless face said to him,
14 Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
“Thank-offerings have been upon me, And this day have I performed my vows;
15 Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
Therefore came I forth to meet thee, —Diligently to seek thy face, and I have found thee!
16 Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
I have spread my bed with coverlets, With tapestry of the thread of Egypt.
17 Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
I have sprinkled my bed With myrrh, aloes, and cinnamon.
18 Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
Come, let us take our fill of love until the morning; Let us solace ourselves with caresses.
19 Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
For the good-man is not at home; He is gone a long journey;
20 Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
He hath taken a purse of money with him; At the day of the full moon he will return.”
21 Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
By her much fair speech she seduced him; By the smoothness of her lips she drew him away.
22 Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
He goeth after her straightway, As an ox goeth to the slaughter, Or as one in fetters to the chastisement of the fool,
23 Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
Till an arrow strike through his liver; —As a bird hasteneth into the snare, And knoweth not that it is laid for its life.
24 Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
Now, therefore, ye children, hearken to me, And attend to the words of my mouth!
25 Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
Let not thy heart turn aside to her ways; Go not astray in her paths!
26 Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
For many are the wounded which she hath cast down; Yea, countless is the number of those slain by her.
