Приче Соломонове 7
1 Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
Mijn zoon, neem mijn woorden in acht, En neem mijn wenken ter harte;
2 Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
Onderhoud mijn geboden, opdat ge moogt leven, Let op mijn wenken als op de appel van uw oog.
3 Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
Leg ze als een band om uw vingers, Schrijf ze op de tafel van uw hart
4 Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
Zeg tot de wijsheid: "gij zijt mijn zuster", Noem het verstand: "een bekende";
5 Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
Opdat ze u behoeden voor een vreemde vrouw, Voor een onbekende met haar gladde taal.
6 Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
Want kijkend door het venster van mijn woning Door de tralies heen,
7 И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
Lette ik op het onervaren volk, En zag onder de jongemannen een onverstandigen knaap.
8 Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
Hij ging langs de straat, dicht bij haar hoek, En sloeg de richting in naar haar huis,
9 У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
In de schemering, toen de avond viel En het nachtelijk duister.
10 А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
Daar komt de vrouw op hem af, Opzichtig gekleed met duidelijke bedoelingen.
11 Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
Wat ziet ze er losbandig en lichtzinnig uit, In huis kunnen haar voeten het niet houden;
12 Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
Ze loopt de straat, de pleinen op, En bij elke hoek staat ze op wacht!
13 И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
Ze grijpt hem vast, geeft hem een kus, En zegt tot hem met een onbeschaamd gezicht:
14 Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
Dankoffers had ik te brengen, Vandaag heb ik mijn geloften betaald;
15 Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
Daarom ging ik naar buiten, u tegemoet, Om u te zoeken, en ik hèb u gevonden.
16 Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
Dekens heb ik op bed gelegd, Bonte dekens van egyptisch lijnwaad;
17 Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
Ik heb mijn bed met myrrhe besprenkeld, Met aloë en kaneel.
18 Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
Kom, laat ons dronken worden van minne, En tot de morgen zwelgen in liefde.
19 Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
Mijn man is niet thuis, Hij is op een verre reis;
20 Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
Een buidel geld heeft hij bij zich gestoken, Dus komt hij met volle maan pas terug.
21 Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
Door haar radde taal verleidde ze hem, Met haar gladde tong troonde ze hem mee.
22 Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
Daar loopt de sukkel met haar mee, Als een stier, die naar de slachtbank gaat; Als een hert, dat huppelt naar het net,
23 Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
Totdat een pijl hem het hart doorboort; Als een vogel, die scheert naar de strik, En niet vermoedt, dat het om zijn leven gaat.
24 Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
Welnu dan, kinderen, luistert naar mij, Schenkt uw aandacht aan mijn woorden.
25 Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
Laat u niet op haar wegen verleiden, Dwaalt niet op haar paden rond.
26 Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
Want talrijke slachtoffers heeft ze gemaakt, Velen heeft ze om hals gebracht;
