Приче Соломонове 6
1 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
И оғлум, әгәр достуңға борун болған болсаң, Ят кишиниң қәрзини төләшкә қол беришип вәдә бәргән болсаң,
2 Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
Әгәр өз сөзүңдин илинған болсаң, Өз вәдәң билән бағлинип қалсаң,
3 Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
У йеқиниңниң қолиға чүшкәнлигиң үчүн, Амал қилип өзүңни униңдин қутқуз — Дәрһал йеқиниңниң йениға берип, өзүңни кәмтәр тутуп [шу иштин] халий қилишини өтүнүп сора.
4 Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
Җәрән шикарчиниң қолидин қутулушқа тиришқандәк, Қуш овчиниң қолидин чиқишқа тиришқандәк, Қутулмиғичә ухлап ятма, Һәтта үгдәп арамму алма.
5 Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
И һорун, чөмүлиниң йениға берип [униңдин үгән], Униң тирикчилик йоллириға қарап дана бол.
7 Нема вођу ни управитеља ни господара;
Уларниң башлиғи, әмәлдари, һөкүмдари йоқ болсиму,
8 И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
Лекин улар язда жилниң еһтияҗи үчүн аш топливалиду, Һосул пәслидә озуқ тәйярливалиду.
9 Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
И һорун, қачанғичә ухлап ятисән? Қачан орнуңдин турисән?
10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
Сән: — Бирдәм көз жумувалай, бирдәм ухливалай, Бирдәм қолумни қоштуруп йетивалай, — дәйсән.
11 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
Лекин ухлап ятқанда, мискинлик қарақчидәк келип сени басиду, Йоқсуллуқ худди қураллиқ булаңчидәк һуҗумға өтиду.
12 Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
Әрзимәс, пәйли бузуқ адәм һәммила йәрдә ялған ейтип, пәсликни сөзләйду.
13 Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
У көз қисип, Путлири билән ишарә қилип, Бармақлири билән көрситиду;
14 Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
Көңлидә алдамчилиқла ятиду, У дайим рәзилликниң койида болиду, Һәммила йәрдә җедәл-маҗира терийду.
15 Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
Шуңа униңға бекитилгән балаю-қаза уни туюқсиз басиду, У бирақла давалиғусиз янҗилиду.
16 На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
Пәрвәрдигар нәпрәтлинидиған алтә нәрсә бар, Бәрһәқ, йәттә нәрсә Униңға жиркиничликтур.
17 Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
Улар болса, Тәкәббурлуқ билән қарайдиған көз, Ялған сөзләйдиған тил, Бигуналарниң қенини төкүзидиған қол,
18 Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
Сүйқәст ойлайдиған көңүл, Яманлиқ қилишқа тез жүгүрәйдиған путлар,
19 Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
Ялған сөзләйдиған сахта гувачи, Бурадәр-қериндашлири арисиға бөлгүнчилик салғучи кишидур.
20 Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
И оғлум, атаңниң әмригә әмәл қил; Анаңниң көрсәтмисидин чиқма.
21 Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
Уларниң сөзини қәлбиңгә теңип, Уларни бойнуңға марҗандәк қилип есивал.
22 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
Йолға чиққиниңда улар сени йетәкләйду, Ухлиғиниңда улар сени сақлайду, Уйқидин ойғанғиниңда улар сени хәвәрләндүриду.
23 Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
Чүнки [Худаниң] пәрмани йоруқ чирақ, Униң муқәддәс қануни нурдур; Тәрбийәниң тәнбиһлири болса һаятлиқ йолидур.
24 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
Улар сени бузуқ хотундин сақлиғучи, Ят хотунниң шерин сөзлиридин жирақ қилғучидур.
25 Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
Униң гузәллигигә көңлүңни бағлимиғин, Униң қаш-көз ойнитиши сени әсиргә алмисун.
26 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
Чүнки бузуқ аяллар түпәйлидин адәмләр бир парчә нанғиму зар болиду, Ят адәмниң [зинахор] аяли болса кишиниң қиммәтлик җенини өзигә ов қиливалиду.
27 Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
Отни қойнуңға салсаң, Өз кийимиңни көйдүрмәмсән?
28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
Чоғниң үстидә дәссәп маңсаң путуңни көйдүрмәмсән?
29 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
Башқиларниң аяли билән бир орунда ятидиған киши шундақ болиду; Ким униңға тегип кәтсә ақивитидин қутулалмайду.
30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
Ач қалғанда қосиғини тойғузуш үчүн оғрилиқ қилған кишини башқилар кәмситмәйду;
31 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
Шундақ туруқлуқ у тутулуп қалса, Егисигә йәттини төләшкә тоғра келиду; У өз өйидики һәммә нәрсисини тапшуриду.
32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
Һалбуки, башқиларниң хотуни билән зина қилғучи униңдинму [бәттәр болуп], толиму ғәпләтликтур; Ундақ қилғучи өз-өзини һалак қилиду.
33 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
У зәхмәт йәйду, шәрмәндә болиду, Униң рәсваси һеч өчүрүлмәйду.
34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
Чүнки күнләш оти әрни дәрғәзәпкә кәлтүриду, Интиқам алған күнидә у һеч рәһим қилмайду.
35 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
Төләм пули берәй десәңму у қобул қилмайду, Һәр қанчә соға-салам бәрсәңму уни бесиқтурғили болмайду.
