Приче Соломонове 6
1 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
Fili mi, si spoponderis pro amico tuo, defixisti apud extraneum manum tuam:
2 Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
illaqueatus es verbis oris tui, et captus propriis sermonibus.
3 Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
Fac ergo quod dico, fili mi, et temetipsum libera, quia incidisti in manum proximi tui. Discurre, festina, suscita amicum tuum.
4 Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
Ne dederis somnum oculis tuis, nec dormitent palpebræ tuæ.
5 Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
Eruere quasi damula de manu, et quasi avis de manu aucupis.
6 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
Vade ad formicam, o piger, et considera vias ejus, et disce sapientiam.
7 Нема вођу ни управитеља ни господара;
Quæ cum non habeat ducem, nec præceptorem, nec principem,
8 И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
parat in æstate cibum sibi, et congregat in messe quod comedat.
9 Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
Usquequo, piger, dormies? quando consurges e somno tuo?
10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
Paululum dormies, paululum dormitabis, paululum conseres manus ut dormias;
11 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
et veniet tibi quasi viator egestas, et pauperies quasi vir armatus. Si vero impiger fueris, veniet ut fons messis tua, et egestas longe fugiet a te.
12 Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
Homo apostata, vir inutilis, graditur ore perverso;
13 Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
annuit oculis, terit pede, digito loquitur,
14 Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
pravo corde machinatur malum, et omni tempore jurgia seminat.
15 Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
Huic extemplo veniet perditio sua, et subito conteretur, nec habebit ultra medicinam.
16 На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
Sex sunt quæ odit Dominus, et septimum detestatur anima ejus:
17 Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
oculos sublimes, linguam mendacem, manus effundentes innoxium sanguinem,
18 Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
cor machinans cogitationes pessimas, pedes veloces ad currendum in malum,
19 Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
proferentem mendacia testem fallacem, et eum qui seminat inter fratres discordias.
20 Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
Conserva, fili mi, præcepta patris tui, et ne dimittas legem matris tuæ.
21 Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
Liga ea in corde tuo jugiter, et circumda gutturi tuo.
22 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
Cum ambulaveris, gradiantur tecum; cum dormieris, custodiant te: et evigilans loquere cum eis.
23 Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
Quia mandatum lucerna est, et lex lux, et via vitæ increpatio disciplinæ:
24 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
ut custodiant te a muliere mala, et a blanda lingua extraneæ.
25 Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
Non concupiscat pulchritudinem ejus cor tuum, nec capiaris nutibus illius:
26 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
pretium enim scorti vix est unius panis, mulier autem viri pretiosam animam capit.
27 Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
Numquid potest homo abscondere ignem in sinu suo, ut vestimenta illius non ardeant?
28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
aut ambulare super prunas, ut non comburantur plantæ ejus?
29 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
sic qui ingreditur ad mulierem proximi sui, non erit mundus cum tetigerit eam.
30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
Non grandis est culpa cum quis furatus fuerit: furatur enim ut esurientem impleat animam;
31 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
deprehensus quoque reddet septuplum, et omnem substantiam domus suæ tradet.
32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
Qui autem adulter est, propter cordis inopiam perdet animam suam;
33 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
turpitudinem et ignominiam congregat sibi, et opprobrium illius non delebitur:
34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
quia zelus et furor viri non parcet in die vindictæ,
35 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
nec acquiescet cujusquam precibus, nec suscipiet pro redemptione dona plurima.
