< Приче Соломонове 6 >

1 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
Mofavrenimoke, tava'onkare'ma nemanisimo'ma nofi hugahue hanigenka aza hugahue hananano, rumofonku'ma huvempa hunka kaza hugahuema hananana,
2 Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
kagraka'a huvempama hu'nenana kemo'ma kinama regatenigenka,
3 Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
mofavre'nimoka amana huo, hago agri azampi mani'nananki kagra'a kavufa anteraminka ana nete vunka, kasunku naneke ome hugeno, kina reogante'na amne fru hunka manigahane.
4 Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
Kavu tokora osunka, kavura omasenenka, ame hunka vuo.
5 Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
Kagra dia afumo'ene namamo enema zagagafama ahe vahe'mofo azampinti ame huno freankna hunka, kagra'a kavufga kaguvazio.
6 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
Eri'zama e'ori feru vahe'motma kipazuvemoza nehaza zante ome negeta, rempi huta nentahita, knare antahi'zana eriho.
7 Нема вођу ни управитеља ни господара;
Kipazuvemofona kva vahe'zmia omanigeno, zamazeri ante fatgohu kva vahe zamia omanigeno, kvama krizamante kva vahe zamia omani'neanagi,
8 И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
ne'zamo'ma rama'ama fore hianknafina nezama omane knafima nesagura, ne'zana eri atru nehaze.
9 Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
Eri'zama e'ori feru vahe'motma, nama'a zupa tamavura masegahaze? Nazupa masetamavuna segahaze?
10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
Osi'agna ko kavura masenka hinkrafora antegenko, osiagna ko mago'ane manifru nehunka, osiagna ko mago'ane kagemazampare kazana antenka manifru hananana,
11 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
mago zanka'a omanetfa hanigenka, kumazafa vahemo atireti kazerino fenozanka'a erivagareankna hugahane.
12 Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
Mago zazmi omane kefozama nehaza vahe'mo'za akrehe krehe zmageru aruza vano nehaze.
13 Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
Ana vahe'mo'za havigema nehanu'za zamavu resukinegami'za, zamagiareti rekapasga nehu'za, zamazanteti'ene zamazankoreti'ene erigu'a hu'za avame'namera hugahaze.
14 Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
Havi avu'avaza'ma erifore'ma hu'zamo'a zamagu'afina avitenege'za, kefo avu'ava zana hakare zupa nehu'za, hazenkea eri hakare hu'za nevaze.
15 Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
E'ina hu'negu e'inahu vahetera hantka huno havizamo'a agritera eno, ame huno azeri haviza hanigeno, ana'ma azeri havizama hania knazama eritre kana omanetfa hugahie.
16 На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
Sigisi'a zama Ra Anumzamofoma agomanetea zantamina me'neanagi, seveni'a zamo'a Ra Anumzamofo avurera kasrino haviza me'ne.
17 Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
Agra avufga erisga nehuno, ru vahe kefenkami atre'zane, havigema hu'zane, hazenke'a omane vahe'ma aheno korama'a eri fegi atre'zane,
18 Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
havi antahintahizamo antahintahifima mevite'zane, havi zante'ma ame huno avreno neviazane ave'nosie.
19 Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
Keagama refkohu trate osu'nea zanku tamage nehie huno havige hu vahe'ma, zamagipinti'ma krunagema hu'zama atineramia zane, naga'afima hazenke zama eri hakare nehiazana Anumzamo'a agonete.
20 Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
Mofavrenimoke, negafa'ma kasamisia kasegea otretfa nehunka, negrera'ma rempi hugamisia kea amge'anto.
21 Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
Kagu'afi erintenka azeri antakro maka zupa nehunka, avaseseza hiankna hunka rugaginka knankempi anakio.
22 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
Kama vanoma hananana ana kemo kazeri fatgo nehuno, kavu'ma masesanana kegava huneganteno, masenesampinti'ma otisanana nanekea kasamigahie.
23 Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
Na'ankure ama ana kasegemo'a rampe tavikna higeno, amama rempima huneramia kemo'a masa megeno, kazeri fatgohu kavumro'ma antea kemo'a, mani'zamofo ka me'ne.
24 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
Savri a'nemo'za kazeri hava huzankura ana kemo kza nehina, neve'enema mani fatgo osu savari avu'avazante vanoma nehania a'mofo haganentake ageru'mo'a kazeri havizana osugahie.
25 Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
Ana a'mofo agi agonagura kegasanea osuge, atregeno kavazu hunaku'ma avureti'ma revumi'ma hugamisia zamo'a kavazua osino.
26 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
Na'ankure savri a'enema mase zamo'a kazeri kefo regahianagi, vereti a'mo'ma kavazu haniana kasimu ka'a erigahie.
27 Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
Akru huno neresia tevema hankeri kasumpima antesanana kukenaka'a azerino ontegahifi?
28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
Teve zugu'ma neresifima kaga vapa'ma vananana, kagagusa teonkasagegosifi?
29 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
E'ina hukna hugahane, tava'onka'arema nemanisia ne'mofo a'enema masege, monkozama hananana hazenke erigahane.
30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
Aga'ma netenigeno ne'zama nesia zanku'ma kumzafama erisia vahera, rama'a tamarimpa kna hunontaze.
31 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
Hu'neanagi ana ne'ma azerisageno'a, seveni'a zupa nama'aza eri'neo seveni'a zupa antegofetu huno miza segahie. Hagi atupa'ma hanuno'a, no'ma'afima ante'nesia fenoma'areti ene mizasegahie.
32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
Hianagi ru ne'mofo a'enema maseno monkozama huntesia ne'mo'a, ana negi' avu'ava zama'areti agra'a azeri haviza nehie.
33 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
Ahe'zama azeri agazema huntesaza zamo'a, agrite me'nesigeno agaze zamo'a vagaore agrite mevava hugahie.
34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
Na'ankure ana a'mofo neve'ma rimpama ahesia zamo marerisigeno nona huno kahenaku esiana asuntagi'zana agripina omanegosie.
35 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
Ana hazenkere miza antege, rimpa azeri fru hu'naku rama'a zantami eme amisia zamo'a, azeri fru osugahie.

< Приче Соломонове 6 >