Приче Соломонове 6

1 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,

2 Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.

3 Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

4 Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.

5 Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

6 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.

7 Нема вођу ни управитеља ни господара;

8 И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.

9 Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?

10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,

11 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.

12 Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;

13 Намигује очима, говори ногама, показује прстима;

14 Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.

15 Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.

16 На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:

17 Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,

18 Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,

19 Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.

20 Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.

21 Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.

22 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

23 Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;

24 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

25 Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.

26 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.

27 Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?

28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?

29 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

31 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.

32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

33 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

35 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.