Приче Соломонове 6
1 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
My son! if thou hast been surety for thy friend, Hast stricken for a stranger thy hand,
2 Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
Hast been snared with sayings of thy mouth, Hast been captured with sayings of thy mouth,
3 Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
Do this now, my son, and be delivered, For thou hast come into the hand of thy friend. Go, trample on thyself, and strengthen thy friend,
4 Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
Give not sleep to thine eyes, And slumber to thine eyelids,
5 Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
Be delivered as a roe from the hand, And as a bird from the hand of a fowler.
6 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
Go unto the ant, O slothful one, See her ways and be wise;
7 Нема вођу ни управитеља ни господара;
Which hath not captain, overseer, and ruler,
8 И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
She doth prepare in summer her bread, She hath gathered in harvest her food.
9 Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
Till when, O slothful one, dost thou lie? When dost thou arise from thy sleep?
10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
A little sleep, a little slumber, A little clasping of the hands to rest,
11 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
And thy poverty hath come as a traveller, And thy want as an armed man.
12 Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
A man of worthlessness, a man of iniquity, Walking [with] perverseness of mouth,
13 Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
Winking with his eyes, speaking with his feet, Directing with his fingers,
14 Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
Frowardness [is] in his heart, devising evil at all times, Contentions he sendeth forth.
15 Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
Therefore suddenly cometh his calamity, Instantly he is broken — and no healing.
16 На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
These six hath Jehovah hated, Yea, seven [are] abominations to His soul.
17 Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
Eyes high — tongues false — And hands shedding innocent blood —
18 Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
A heart devising thoughts of vanity — Feet hasting to run to evil —
19 Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
A false witness [who] doth breathe out lies — And one sending forth contentions between brethren.
20 Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
Keep, my son, the command of thy father, And leave not the law of thy mother.
21 Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
Bind them on thy heart continually, Tie them on thy neck.
22 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
In thy going up and down, it leadeth thee, In thy lying down, it watcheth over thee, And thou hast awaked — it talketh [with] thee.
23 Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
For a lamp [is] the command, And the law a light, And a way of life [are] reproofs of instruction,
24 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
To preserve thee from an evil woman, From the flattery of the tongue of a strange woman.
25 Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
Desire not her beauty in thy heart, And let her not take thee with her eyelids.
26 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
For a harlot consumeth unto a cake of bread, And an adulteress the precious soul hunteth.
27 Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
Doth a man take fire into his bosom, And are his garments not burnt?
28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
Doth a man walk on the hot coals, And are his feet not scorched?
29 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
So [is] he who hath gone in unto the wife of his neighbour, None who doth touch her is innocent.
30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
They do not despise the thief, When he stealeth to fill his soul when he is hungry,
31 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
And being found he repayeth sevenfold, All the substance of his house he giveth.
32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
He who committeth adultery [with] a woman lacketh heart, He is destroying his soul who doth it.
33 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
A stroke and shame he doth find, And his reproach is not wiped away,
34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
For jealousy [is] the fury of a man, And he doth not spare in a day of vengeance.
35 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
He accepteth not the appearance of any atonement, Yea, he doth not consent, Though thou dost multiply bribes!
