Приче Соломонове 6
1 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
My son, if thou art become surety for thy neighbour, if thou hast stricken thy hands for a stranger,
2 Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
Thou art snared with the words of thy mouth, thou art taken with the words of thy mouth.
3 Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
Do this now, my son, and deliver thyself, seeing thou art come into the hand of thy neighbour; go, humble thyself, and importune thy neighbour.
4 Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
Give not sleep to thine eyes, nor slumber to thine eyelids.
5 Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
Deliver thyself as a roe from the hand [of the hunter], and as a bird from the hand of the fowler.
6 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
Go to the ant, thou sluggard; consider her ways, and be wise:
7 Нема вођу ни управитеља ни господара;
Which having no chief, overseer, or ruler,
8 И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
Provideth her meat in the summer, and gathereth her food in the harvest.
9 Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
How long wilt thou sleep, O sluggard? when wilt thou arise out of thy sleep?
10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
[Yet] a little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to sleep:
11 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
So shall thy poverty come as a robber, and thy want as an armed man.
12 Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
A worthless person, a man of iniquity; he walketh with a froward mouth;
13 Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
He winketh with his eyes, he speaketh with his feet, he maketh signs with his fingers;
14 Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
Frowardness is in his heart, he deviseth evil continually; he soweth discord.
15 Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
Therefore shall his calamity come suddenly; on a sudden shall he be broken and that without remedy.
16 На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
There be six things which the LORD hateth; yea, seven which are an abomination unto him:
17 Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
Haughty eyes, a lying tongue, and hands that shed innocent blood;
18 Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
An heart that deviseth wicked imaginations, feet that be swift in running to mischief;
19 Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
A false witness that uttereth lies, and he that soweth discord among brethren.
20 Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
My son, keep the commandment of thy father, and forsake not the law of thy mother:
21 Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
Bind them continually upon thine heart, tie them about thy neck.
22 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
When thou walkest, it shall lead thee; when thou sleepest, it shall watch over thee; and when thou awakest, it shall talk with thee.
23 Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
For the commandment is a lamp; and the law is light; and reproofs of instruction are the way of life:
24 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
To keep thee from the evil woman, from the flattery of the stranger’s tongue.
25 Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
Lust not after her beauty in thine heart; neither let her take thee with her eyelids.
26 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
For on account of a whorish woman [a man is brought] to a piece of bread: and the adulteress hunteth for the precious life.
27 Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
Can a man take fire in his bosom, and his clothes not be burned?
28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
Or can one walk upon hot coals, and his feet not be scorched?
29 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
So he that goeth in to his nieghbour’s wife; whosoever toucheth her shall not be unpunished.
30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
Men do not despise a thief, if he steal to satisfy his soul when he is hungry:
31 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
But if he be found, he shall restore sevenfold; he shall give all the substance of his house.
32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
He that committeth adultery with a woman is void of understanding: he doeth it that would destroy his own soul.
33 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
Wounds and dishonour shall he get; and his reproach shall not be wiped away.
34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
For jealousy is the rage of a man; and he will not spare in the day of vengeance.
35 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
He will not regard any ransom; neither will he rest content, though thou givest many gifts.
