Приче Соломонове 6
1 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
My son, if thou art become surety for thy neighbour, if thou hast struck thy hands for a stranger —
2 Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
Thou art snared by the words of thy mouth, thou art caught by the words of thy mouth —
3 Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
Do this now, my son, and deliver thyself, seeing thou art come into the hand of thy neighbour; go, humble thyself, and urge thy neighbour.
4 Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
Give not sleep to thine eyes, nor slumber to thine eyelids.
5 Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
Deliver thyself as a gazelle from the hand of the hunter, and as a bird from the hand of the fowler.
6 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
Go to the ant, thou sluggard; consider her ways, and be wise;
7 Нема вођу ни управитеља ни господара;
Which having no chief, overseer, or ruler,
8 И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
Provideth her bread in the summer, and gatherest her food in the harvest.
9 Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
How long wilt thou sleep, O sluggard? When wilt thou arise out of thy sleep?
10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
'Yet a little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to sleep' —
11 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
So shall thy poverty come as a runner, and thy want as an armed man.
12 Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
A base person, a man of iniquity, is he that walketh with a froward mouth;
13 Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
That winketh with his eyes, that scrapeth with his feet, that pointeth with his fingers;
14 Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
Frowardness is in his heart, he deviseth evil continually; he soweth discord.
15 Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
Therefore shall his calamity come suddenly; on a sudden shall he be broken, and that without remedy.
16 На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
There are six things which the LORD hateth, yea, seven which are an abomination unto Him:
17 Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
Haughty eyes, a lying tongue, and hands that shed innocent blood;
18 Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
A heart that deviseth wicked thoughts, feet that are swift in running to evil;
19 Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
A false witness that breatheth out lies, and he that soweth discord among brethren.
20 Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
My son, keep the commandment of thy father, and forsake not the teaching of thy mother;
21 Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
Bind them continually upon thy heart, tie them about thy neck.
22 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
When thou walkest, it shall lead thee, when thou liest down, it shall watch over thee; and when thou awakest, it shall talk with thee.
23 Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
For the commandment is a lamp, and the teaching is light, and reproofs of instruction are the way of life;
24 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
To keep thee from the evil woman, from the smoothness of the alien tongue.
25 Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
Lust not after her beauty in thy heart; neither let her captivate thee with her eyelids.
26 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
For on account of a harlot a man is brought to a loaf of bread, but the adulteress hunteth for the precious life.
27 Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
Can a man take fire in his bosom, and his clothes not be burned?
28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
Or can one walk upon hot coals, and his feet not be scorched?
29 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
So he that goeth in to his neighbour's wife; whosoever toucheth her shall not go unpunished.
30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
Men do not despise a thief, if he steal to satisfy his soul when he is hungry;
31 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
But if he be found, he must restore sevenfold, he must give all the substance of his house.
32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
He that committeth adultery with a woman lacketh understanding; he doeth it that would destroy his own soul.
33 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
Wounds and dishonour shall he get, and his reproach shall not be wiped away.
34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
For jealousy is the rage of a man, and he will not spare in the day of vengeance.
35 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
He will not regard any ransom; neither will he rest content, though thou givest many gifts.
