< Приче Соломонове 5 >

1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
Mon fils, sois attentif à ma sagesse, et prête l'oreille à mon intelligence,
2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
afin que tu conserves la réflexion, et que tes lèvres gardent la science.
3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
Car les lèvres de l'étrangère distillent le miel, et son palais est plus doux que l'huile.
4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Mais à la fin elle est amère comme l'absinthe, aiguë comme un glaive à deux tranchants.
5 Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
Ses pieds descendent vers la mort, ses pas vont droit au schéol. (Sheol h7585)
6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
Elle ne considère pas le chemin de la vie, ses pas s'en vont incertains elle ne sait où.
7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
Et maintenant, mes fils, écoutez-moi, et ne vous écartez pas des paroles de ma bouche.
8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
Eloigne d'auprès d'elle ton chemin, ne t'approche pas de la porte de sa maison,
9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
de peur que tu ne livres à d'autres la fleur de ta jeunesse, et tes années au tyran cruel;
10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
de peur que des étrangers ne se rassasient de tes biens, et que le fruit de ton travail ne passe dans la maison d'autrui;
11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
de peur que tu ne gémisses à la fin, quand ta chair et ton corps seront consumés,
12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
et que tu ne dises: Comment donc ai-je pu haïr la correction, et comment mon cœur a-t-il dédaigné la réprimande?
13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
Comment ai-je pu ne pas écouter la voix de mes maîtres, ne pas prêter l'oreille à ceux qui m'instruisaient?
14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
J'ai failli en venir au comble du malheur, au milieu du peuple et de l'assemblée.
15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Bois l'eau de ta citerne, les ruisseaux qui sortent de ton puits.
16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
Que tes sources se répandent au dehors, que tes ruisseaux coulent sur les places publiques!
17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
Qu'ils soient pour toi seul, et non pour des étrangers avec toi!
18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
Que ta source soit bénie, et mets ta joie dans la femme de ta jeunesse.
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
Biche charmante, gracieuse gazelle, — que ses charmes t'enivrent en tout temps, sois toujours épris de son amour!
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
Pourquoi, mon fils, t'éprendrais-tu d'une étrangère, et embrasserais-tu le sein d'une inconnue?
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
Car devant les yeux de Yahweh sont les voies de l'homme, il considère tous ses sentiers.
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
Le méchant est pris dans ses propres iniquités, il est saisi par les liens de son péché.
23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Il mourra faute de correction, il sera trompé par l'excès de sa folie.

< Приче Соломонове 5 >