Приче Соломонове 5
1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
My son, pay attention to my wisdom. Turn your ear to my understanding:
2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
that you may maintain discretion, that your lips may preserve knowledge.
3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
For the lips of an adulteress drip honey. Her mouth is smoother than oil,
4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
But in the end she is as bitter as wormwood, and as sharp as a two-edged sword.
Her feet go down to death. Her steps lead straight to Sheol ·Place of the dead·. (Sheol h7585)
6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
She gives no thought to the way of life. Her ways are crooked, and she does not know it.
7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
Now therefore, my sons, sh'ma ·hear obey· me. Don’t depart from the words of my mouth.
8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
Remove your way far from her. Don’t come near the door of her house,
9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
lest you give your honor to others, and your years to the cruel one;
10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
lest strangers feast on your wealth, and your labors enrich another man’s house.
11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
You will groan at your latter end, when your flesh and your body are consumed,
12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
and say, “How I have hated instruction, and my heart despised reproof;
13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
neither have I sh'ma ·heard obeyed· the voice of my teachers, nor turned my ear to those who instructed me!
14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
I have come to the brink of utter ruin, among the gathered assembly.”
15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Drink water out of your own cistern, running water out of your own well.
16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
Should your springs overflow in the streets, streams of water in the public squares?
17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
Let them be for yourself alone, not for strangers with you.
18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
Let your spring be blessed. Rejoice in the wife of your youth.
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
An ahab ·affectionately loving· doe and a chen ·graceful· deer— let her breasts satisfy you at all times. Be intoxicated always with her love.
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
For why should you, my son, be led astray, intoxicated sin ·error· with an adulteress? Why embrace the bosom of another?
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
For the ways of man are before Adonai’s eyes. He examines all his paths.
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
The depravities (moral evils) of the wicked ensnare him. The cords of his habitual sins ·missing the marks· hold him firmly.
23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
He will die for lack of instruction. In the greatness of his folly, he will be led astray, intoxicated, unintentional sin ·error·.
