Приче Соломонове 5
1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
MY son, attend unto my wisdom, and bow thine ear to my understanding:
2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
That thou mayest regard discretion, and that thy lips may keep knowledge.
3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
For the lips of a strange woman drop as an honeycomb, and her mouth is smoother than oil:
4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
But her end is bitter as wormwood, sharp as a twoedged sword.
Her feet go down to death; her steps take hold on hell. (Sheol h7585)
6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
Lest thou shouldest ponder the path of life, her ways are moveable, that thou canst not know them.
7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
Hear me now therefore, O ye children, and depart not from the words of my mouth.
8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
Remove thy way far from her, and come not nigh the door of her house:
9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
Lest thou give thine honour unto others, and thy years unto the cruel:
10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
Lest strangers be filled with thy wealth; and thy labours be in the house of a stranger;
11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
And thou mourn at the last, when thy flesh and thy body are consumed,
12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
And say, How have I hated instruction, and my heart despised reproof;
13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
And have not obeyed the voice of my teachers, nor inclined mine ear to them that instructed me!
14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
I was almost in all evil in the midst of the congregation and assembly.
15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Drink waters out of thine own cistern, and running waters out of thine own well.
16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
Let thy fountains be dispersed abroad, and rivers of waters in the streets.
17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
Let them be only thine own, and not strangers’ with thee.
18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
Let thy fountain be blessed: and rejoice with the wife of thy youth.
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
Let her be as the loving hind and pleasant roe; let her breasts satisfy thee at all times; and be thou ravished always with her love.
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
And why wilt thou, my son, be ravished with a strange woman, and embrace the bosom of a stranger?
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
For the ways of man are before the eyes of the Lord, and he pondereth all his goings.
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
His own iniquities shall take the wicked himself, and he shall be holden with the cords of his sins.
23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
He shall die without instruction; and in the greatness of his folly he shall go astray.
