Приче Соломонове 5
1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
My son, attend unto my wisdom; incline thine ear to my understanding;
2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
That thou mayest preserve discretion, and that thy lips may keep knowledge.
3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
For the lips of a strange woman drop honey, and her mouth is smoother than oil;
4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
But her end is bitter as wormwood, sharp as a two-edged sword.
Her feet go down to death; her steps take hold on the nether-world; (Sheol h7585)
6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
Lest she should walk the even path of life, her ways wander, but she knoweth it not.
7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
Now therefore, O ye children, hearken unto me, and depart not from the words of my mouth.
8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
Remove thy way far from her, and come not nigh the door of her house;
9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
Lest thou give thy vigour unto others, and thy years unto the cruel;
10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
Lest strangers be filled with thy strength, and thy labours be in the house of an alien;
11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
And thou moan, when thine end cometh, when thy flesh and thy body are consumed,
12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
And say: 'How have I hated instruction, and my heart despised reproof;
13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
Neither have I hearkened to the voice of my teachers, nor inclined mine ear to them that instructed me!
14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
I was well nigh in all evil in the midst of the congregation and assembly.'
15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Drink waters out of thine own cistern, and running waters out of thine own well.
16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
Let thy springs be dispersed abroad, and courses of water in the streets.
17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
Let them be only thine own, and not strangers' with thee.
18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
Let thy fountain be blessed; and have joy of the wife of thy youth.
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
A lovely hind and a graceful doe, let her breasts satisfy thee at all times; with her love be thou ravished always.
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
Why then wilt thou, my son, be ravished with a strange woman, and embrace the bosom of an alien?
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
For the ways of man are before the eyes of the LORD, and He maketh even all his paths.
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
His own iniquities shall ensnare the wicked, and he shall be holden with the cords of his sin.
23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
He shall die for lack of instruction; and in the greatness of his folly he shall reel.
