Приче Соломонове 5
1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
My son, pay attention to my wisdom; incline your ear to my insight,
2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
that you may maintain discretion and your lips may preserve knowledge.
3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
Though the lips of the forbidden woman drip honey and her speech is smoother than oil,
4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
in the end she is bitter as wormwood, sharp as a double-edged sword.
Her feet go down to death; her steps lead straight to Sheol. (Sheol h7585)
6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
She does not consider the path of life; she does not know that her ways are unstable.
7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
So now, my sons, listen to me, and do not turn aside from the words of my mouth.
8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
Keep your path far from her; do not go near the door of her house,
9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
lest you concede your vigor to others, and your years to one who is cruel;
10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
lest strangers feast on your wealth, and your labors enrich the house of a foreigner.
11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
At the end of your life you will groan when your flesh and your body are spent,
12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
and you will say, “How I hated discipline, and my heart despised reproof!
13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
I did not listen to the voice of my teachers or incline my ear to my mentors.
14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
I am on the brink of utter ruin in the midst of the whole assembly.”
15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Drink water from your own cistern, and running water from your own well.
16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
Why should your springs flow in the streets, your streams of water in the public squares?
17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
Let them be yours alone, never to be shared with strangers.
18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
May your fountain be blessed, and may you rejoice in the wife of your youth:
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
A loving doe, a graceful fawn— may her breasts satisfy you always; may you be captivated by her love forever.
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
Why be captivated, my son, by an adulteress, or embrace the bosom of a stranger?
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
For a man’s ways are before the eyes of the LORD, and the LORD examines all his paths.
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
The iniquities of a wicked man entrap him; the cords of his sin entangle him.
23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
He dies for lack of discipline, led astray by his own great folly.
