Приче Соломонове 5
1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
Mijn zoon, schenk uw aandacht aan mijn wijsheid, Neig uw oor tot mijn inzicht;
2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
Dat overleg en ervaring u mogen behoeden, En u bewaren voor de lippen van een vreemde vrouw.
3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
Want al druipen de lippen der vreemde van honing, En is haar gehemelte gladder dan olie,
4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ten slotte is zij bitter als alsem, En scherp als een tweesnijdend zwaard.
Haar voeten dalen af naar de dood, Tot de onderwereld leiden haar schreden; (Sheol h7585)
6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
Ze bakent de weg des levens niet af, Maar haar paden kronkelen ongemerkt!
7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
Welnu dan kinderen, luistert naar mij, Keert u niet af van mijn woorden.
8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
Houd uw weg verre van haar, Nader niet tot de deur van haar huis:
9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
Anders moet ge aan anderen uw frisheid afstaan, Uw jaren offeren aan een ongenadig mens
10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
Verrijken zich vreemden met uw vermogen, En komt uw zuurverdiend loon in het huis van een ander.
11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
Dan slaat ge ten slotte aan ‘t jammeren, En moet ge, als heel uw lichaam op is, bekennen:
12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
Hoe heb ik toch de tucht kunnen haten, En de vermaning in de wind kunnen slaan?
13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
Waarom heb ik niet geluisterd naar hen, die mij onderwezen, Geen aandacht geschonken aan hen, die mij leerden?
14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
Nu hebben mij haast alle rampen getroffen Midden in de kring van mijn volk!
15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Drink water uit uw eigen bron, Een koele dronk uit uw eigen put
16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
Zoudt ge úw wellen over de rand laten stromen, Uw watergolven over de straten?
17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
Néén, u alleen behoren zij toe, Niet aan vreemden nevens u.
18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
Houd dus uw bron voor u zelf, En geniet van de vrouw uwer jeugd:
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
Die aanminnige hinde, Die bevallige gems; Haar borsten mogen u ten allen tijde bevredigen. Aan haar liefde moogt ge u voortdurend bedwelmen.
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
Waarom, mijn zoon, zoudt ge u aan een vreemde te buiten gaan, De boezem strelen van een onbekende?
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
Voor de ogen van Jahweh liggen de wegen van iedereen open, Hij let op de paden van allen:
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
De boze wordt in zijn eigen wandaden verstrikt, In de banden van zijn zonden gevangen;
23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Zijn losbandigheid brengt hem om het leven, Door zijn vele dwaasheden komt hij om.
