Приче Соломонове 5
1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
Ka ca aw, ka cueihnah he hnatung lamtah ka lungcuei dongla na hna kaeng lah.
2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
Thuepnah neh mingnah te ngaithuen hamla na hmuilai long khaw tuem uh saeh.
3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
Rhalawt nu kah a hmuilai ah khoilitui cip tih a lai khaw situi lakah hnal.
4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Tedae hmailong ah tah anih te pantong bangla khahing tih cunghang paihat bangla haat.
A kho te dueknah khuila suntla tih a khokan loh saelkhui la a doek. (Sheol h7585)
6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
Hingnah caehlong lakah a ming pawh a namtlak likloek te saelh ve ne.
7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
Te dongah ka ca rhoek kai ol he hnatun uh laeh, ka ka dongkah olthui te nong tak boeh.
8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
Na longpuei te anih neh lakhla sak lamtah a im thohka lam khaw mop boeh.
9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
Na mueithennah te a tloe taengla ham pae vetih na kum muenying muenyang la hang khueh ve.
10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
Na thadueng te rhalawt rhoek cung uh vetih na patangnah phu te kholong imkhui la pawk ve.
11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
Na hmailong ah na nguek vetih na pum na saa khaw hmawn hae ni.
12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
Te vaengah, “Thuituennah te ka hmuhuet tih toelthamnah khaw ka lungbuei loh a tlaitlaek pai.
13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
Ka saya ol te ka hnatun pawh kai aka cang puei taengah khaw ka hna ka kaeng pawh.
14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
Hlangping neh rhaengpuei lakli kah boethae sumsiit te vat ka pha,” na ti hae ni
15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Na tuitung dongkah tui neh na tuito lamtah aka sih te o.
16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
Na tuisih te kawtpoeng ah, sokca tui te toltung ah phuet saeh.
17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
Nang namah bueng hamla om saeh lamtah na taengkah kholong ham boel saeh.
18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
Na thunsih te yoethen la om saeh lamtah na camoe kah na yuu dongah kohoe sak.
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
Anih tah sayuk rhuinu lunguem bangla, a sukbam te sakhi rhuinu mikdaithen bangla a tuetang boeih ah nang te m'hmilhmal sak saeh lamtah a lungnah loh m'palang sak yoeyah saeh.
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
Ba ham lae ka ca loh rhalawt la na palang vetih kholong kah a rhang te na kop eh.
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
Hlang kah longpuei neh a namtlak boeih a saelh te khaw BOEIPA mikhmuh ah om.
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
Halang te amah kathaesainah loh amah te a tuuk tih a tholhnah rhui loh a ban.
23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Anih thuituennah a om pawt dongah duek vetih a anglat aih dongah palang ni.
