Приче Соломонове 5
1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
Ka capa, ka palunghahaih lok hae tahngaih loe, ka panoekhaih to pakuem ah;
2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
to tih nahaeloe hmuen panoekhaih na tawn ueloe, na pahni mah panoekhaih to pakuem tih.
3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
Zaehaih sak koeh nongpata ih pahni loe khoitui baktiah long moe, a thuih ih lok doeh situi pongah amnae kue;
4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
toe anih boenghaih loe ahmuet baktiah khaa moe, haa hnetto kaom sumsen baktiah noet.
Anih ih khoknawk loe duekhaih bangah anghum tathuk moe, a caehhaih loklam doeh hell ah akunh. (Sheol h7585)
6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
Anih loe hinghaih loklam to poek ai, a caehhaih loklamnawk loe cak ai, loklam doeh panoek ai.
7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
To pongah ka caanawk, ka lok hae tahngai oh; ka thuih ih lok hae angqoi o taak hmah.
8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
To nongpata to kangthla ah caeh o taak ah loe, a im ih thok taengah doeh caeh o hmah;
9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
to tih ai nahaeloe pakoeh ah na ohhaih to minawk khaeah paek ving ueloe, na hinghaih saningnawk doeh tahmenhaih tawn ai kaminawk khaeah na paek ving moeng tih;
10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
nang ih hmuenmae hoiah kalah kaminawk ih zok to koi lat ueloe, toksak hoiah na hak ih hmuennawk to minawk im ah cawn ving tih.
11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
Na takpum hoi na ngan to qongh naah, palungset hoiah na om sut tih,
12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
to naah kawbangmaw thuitaekhaih to ka hnukma moe, zoehhaih lok doeh ka palung mah patoek boeh;
13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
kai patukkungnawk ih lok to ka tahngai ai, nihcae mah patuk ih loknawk doeh ka tahngai ai.
14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
Kai loe amkhueng kaminawk salakah kasae kami ah ni ka oh boeh, tiah na thui tih.
15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Nangmah ih tui tabu thung ih tui to nae ah loe, nangmah ih tuikhaw thung ih tui to nae ah.
16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
Na tuipuek to ahmuen kruekah long nasoe, vapui tuinawk baktiah loklam boih ah longsak ah.
17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
Nangmah han khue long nasoe, minawk kalah han pazet hmah.
18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
Na tuipuek loe tahamhoihaih om nasoe loe, na thendoeng nathuem ih zu hoiah kanawm ah khosah ah.
19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
Anih loe palung koi kaom tasuk amno, koeh koi kaom tasuk baktiah om nasoe loe, anih ih tahnu mah na koehhaih to koepsak poe nasoe; ang palunghaih mah na palung to dipsak nasoe.
20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
Ka capa, tipongah zaehaih sak koeh nongpata to na koeh moe, tangzat zaw nongpata to na takoih loe?
21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
Kami caehhaih loklamnawk loe Angraeng hmaa ah ni oh, a caehhaih loklamnawk boih Angraeng mah hnuk pae.
22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
Kasae kami loe a sakpazaehaih hmuen pongah aman ueloe, a zaehaih quinawk mah anih to zaeng caeng tih.
23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Anih amthuhaih loe nung parai pongah anih loe loklam amkhraeng ving ueloe, thuitaekhaih om ai ah dueh tih.
