Приче Соломонове 4
1 Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост.
И оғуллар, атаңларниң несиһәтлирини аңлаңлар, Көңүл қойсаңлар, Йоруқлуққа еришисиләр.
2 Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој.
Чүнки силәргә үгитидиғанлирим яхши билимдур, Көрсәтмилиримдин ваз кәчмәңлар.
3 Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје,
Чүнки мәнму атамниң юмран балиси едим, Анамниң арзулуқ ялғуз оғли едим,
4 Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив.
Атам маңа үгитип мундақ деди: — Сөзлиримни есиңдә тут; Көрсәтмилиримгә риайә қил, Шуниң билән яшнайсән.
5 Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих.
Даналиқни алғин, әқил тап, Ейтқан сөзлиримни унтума, улардин чиқма.
6 Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.
[Даналиқтин] ваз кәчмә, у сени сақлайду; Уни сөйгин, у сени қоғдайду.
7 Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.
Даналиқ һәммә ишниң бешидур; Шуңа даналиқни алғин; Барлиғиңни сәрп қилип болсаңму, әқил тапқин.
8 Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.
[Даналиқни] әзизлигин, у сени көтириду, Уни чиң қучағлиғанда, сени һөрмәткә сазавәр қилиду.
9 Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.
Бешиңға тақалған гүл чәмбирәктәк [саңа гөзәллик елип келиду], Саңа шөһрәтлик таҗ инъам қилиду.
10 Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу.
И оғлум, қулақ салғин, сөзлиримни қобул қилғин, Шунда өмрүңниң жиллири көп болиду.
11 Учим те путу мудрости, водим те стазама правим.
Мән саңа даналиқ йолини үгитәй, Сени дуруслуқ йоллириға башлай.
12 Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.
Маңғиниңда қәдәмлириң чәкләнмәйду, Жүгүрсәң жиқилип чүшмәйсән.
13 Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.
Алған тәрбийәңни чиң тут, Қолуңдин кәткүзмигин; Убдан сақлиғин уни, Чүнки у сениң һаятиңдур.
14 Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.
Яман адәмләр маңған йолға кирмә, Рәзилләрниң изини басма.
15 Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.
Уларниң [йолидин] өзүңни қачур, [Йолиға] йеқин йолима; Униңдин яндап өтүп кәт, Нери кәткин.
16 Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.
Чүнки [яманлар] бирәр рәзиллик қилмиғичә ухлалмас, Бирәрсини жиқитмиғичә уйқиси кәлмәс.
17 Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља.
Яманлиқ уларниң озуғидур, Зораванлиқ уларниң шарабидур.
18 А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.
Лекин һәққанийларниң йоли гоя таң нуридур, Күн чүш болғичә барғансери йоруйду.
19 А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути.
Яманларниң йоли зулмәт кечидәк қап қараңғу, Улар жиқилип, немигә путлишип кәткинини билмәйду.
20 Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој.
И оғлум, сөзлиримни көңүл қоюб аңла, Гәплиримгә қулақ сал.
21 Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог.
Уларни көзүңдә тутқин, Жүригиңниң қетида қәдирләп сақлиғин.
22 Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.
Чүнки сөзлирим тапқанлар үчүн һаяттур, Уларниң пүтүн тенигә саламәтликтур.
23 Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.
Қәлбиңни «һәммидин әзиз» дәп сап тут, Чүнки барлиқ һаят ишлири қәлбтин башлиниду.
24 Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.
Ағзиңни әгир гәптин жирақ тарт, Ләвлириң езитқулуқтин нери болсун.
25 Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом.
Көзүңни алдиңға түз тиккин, Нәзириңни алдиңға тоғра ташла;
26 Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени.
Маңидиған йолуңни убдан ойланғин, Шундақ қилсаң ишлириң пухта болиду.
27 Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла.
Оңға, солға қаймиғин; Қәдәмлириңни яманлиқ йолидин нери тарт.
