< Приче Соломонове 31 >

1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
Төвәндикиләр, падиша Ләмуәлгә униң аниси арқилиқ вәһий билән кәлгән сөзләрдур; аниси бу сөзләрни униңға үгәткән:
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
И оғлум, и мениң амриғим, қәсәмләр билән тилигән арзулуғум, мән саңа немә дәй?
3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
Күч-қуввитиңни аял-хотунлар тәрипигә сәрп қилмиғин; Яки падишаларниму вәйран қилидиған ишларға берилгүчи болма!
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
И Ләмуәл, шарап ичиш падишаларға лайиқ әмәс, Әмирләргиму һараққа хумар болуш ярашмас.
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
Болмиса улар шарап ичип, [муқәддәс] бәлгүлимиләрни унтуп, Бозәк бәндиләрниң һәққини астин-үстүн қиливетиши мүмкин.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
Күчлүк һарақ өлгүси кәлгәнләргә, һәсрәткә чөмгәнләргә берилсун!
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
Улар шарапни ичип, мискинлигини унтуп, Қайтидин дәрд-әлимини есигә кәлтүрмисун!
8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
Өзлири үчүн гәп қилалмайдиғанларға ағзиңни ачқин, Һалак болай дегәнләрниң дәвасидә гәп қил.
9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
Сүкүт қилма, улар үчүн лилла һөкүм қил, Езилгәнләрниң вә мискинләрниң дәрдигә дәрман бол.
10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
Пәзиләтлик аялни ким тапалайду? Униң қиммити ләәл-яқутлардинму зор ешип чүшиду.
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
Ериниң көңли униңға тайинип хатирҗәм туриду, У болғачқа ериниң алған олҗиси кам әмәстур!
12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.
У өмүр бойи еригә вападар болуп яхшилиқ қилиду, Уни зиянға учратмайду.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
У қой жуңи вә кәндир тепип, Өз қоли билән җан дәп әҗир қилиду.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
У сода кемилиригә охшаш, [Аилини беқиштики] озуқ-түлүкләрни жирақ җайлардин тошуйду.
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
Таң йорумаста у орнидин туриду, Аилисидикиләргә йемәклик тәйярлайду, Хизмәткар-дедәкләргә несивисини тәқсим қилиду.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
У бир парчә етизни өзи көрүп алиду; Қоли билән жиққан дарамәттин у бир үзүмзар бена қилиду.
17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
[Ишқа қарап] у белини күч билән бағлар, Биләклирини күчләндүрәр;
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
Өз ишиниң пайдилиқлиғиға көзи йетәр, Кечичә чириғини өчүрмәй иш қилар.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
У қоллири билән чақни чөрәр, Бармақлири жип урчуқини тутар.
20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
Аҗизларға ярдәм қолини узитар; Һаҗәтмәнләргә қоллирини созар.
21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
Қар яққанда у аилиси тоғрилиқ әндишә қилмайду, Өйидикиләрниң һәммисигә қизил кийимләр кийдүрүлгән.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
Кариват япқучлирини өзи тоқуйду; Өзиниң кийим-кечәклири канап вә сөсүн рәхттиндур.
23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
Ериниң шәһәр дәрвазилирида абройи бар; Шу йәрдә у жуттики ақсақаллар қатаридин орун алиду.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
У нәпис канаптин кийим-кечәк тикип уни сатиду; Бәлвағларни тикип содигәрләрни тәминләйду.
25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
Кийими күч-қудрәт вә иззәт-һөрмәттур; У келәчәккә үмүт билән күлүп қарайду.
26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
Ағзини ачсила, дана сөз қилиду, Тилида меһриванә несиһәтләр бар.
27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
Аилисидики ишлардин дайим хәвәр алиду, Бекарға нан йемәйду.
28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
Пәрзәнтлири орнидин туруп униңға бәхит-бәрикәт тиләйду; Ериму мубарәкләп уни махтап: —
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
«Пәзиләт билән яшиған аяллар көптур, Бирақ сән уларниң һәммисидинму ешип чүшисән» — дәйду.
30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
Гөзәллик сеһри алдамчидур, Һөсн-җамалму пәқәт бир көпүк, халас, Пәқәт Пәрвәрдигардин қорқидиған аялла махтилиду!
31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
У өз меһнитиниң мевилиридин бәһримән болсун! Әҗирлири уни дәрвазиларда һөрмәт-шөһрәткә ериштүрсун!

< Приче Соломонове 31 >