Приче Соломонове 31
1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
Massa Kralı Lemuel'in sözleri, Annesinin ona öğrettikleri:
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
“Oğlum, rahmimin ürünü, ne diyeyim? Adaklarımın yanıtı oğlum, ne diyeyim?
3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
Gücünü kadınlara, Gençliğini kralları mahvedenlere kaptırma!
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
“Şarap içmek krallara yakışmaz, ey Lemuel, Krallara yakışmaz! İçkiyi özlemek hükümdarlara yaraşmaz.
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
Çünkü içince kuralları unutur, Mazlumun hakkını yerler.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
İçkiyi çaresize, Şarabı kaygı çekene verin.
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
İçsin ki yoksulluğunu unutsun, Artık sefaletini anmasın.
8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
Ağzını hakkını savunamayan için, Kimsesizin davasını gütmek için aç.
9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
Ağzını aç ve adaletle yargıla, Mazlumun, yoksulun hakkını savun.”
10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
Erdemli kadını kim bulabilir? Onun değeri mücevherden çok üstündür.
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
Kocası ona yürekten güvenir Ve kazancı eksilmez.
12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.
Kadın ona kötülükle değil, Yaşamı boyunca iyilikle karşılık verir.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
Yün, keten bulur, Zevkle elleriyle işler.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
Ticaret gemileri gibidir, Yiyeceğini uzaktan getirir.
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
Gün ağarmadan kalkar, Ev halkına yiyecek, hizmetçilerine paylarını verir.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
Bir tarlayı gözüne kestirip satın alır, El emeğiyle kazandığı parayla bağ diker.
17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
Giyinip kollarını sıvar, Canla başla çalışır.
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
Ticaretinin kârlı olduğunu bilir, Çırası gece boyunca yanar.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
Eliyle örekeyi tutar, Avucunda iği tutar.
20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
Mazluma kollarını açar, Yoksula elini uzatır.
21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
Kar yağınca ev halkı için kaygılanmaz, Çünkü hepsinin iki kat giysisi vardır.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
Yatak örtüleri dokur, Kendi giysileri ince mor ketendendir.
23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
Kocası ülkenin ileri gelenleriyle oturup kalkar, Kent kurulunda iyi tanınır.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
Kadın diktiği keten giysilerle Ördüğü kuşakları tüccara satar.
25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
Güç ve onurla kuşanmıştır, Geleceğe güvenle bakar.
26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
Ağzından bilgelik akar, Dili iyilik öğütler.
27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
Ev halkının işlerini yönetir, Tembellik nedir bilmez.
28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
Çocukları önünde ayağa kalkıp onu kutlar, Kocası onu över.
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
“Soylu işler yapan çok kadın var, Ama sen hepsinden üstünsün” der.
30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
Çekicilik aldatıcı, güzellik boştur; Ama RAB'be saygılı kadın övülmeye layıktır.
31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
Ellerinin hak ettiğini verin kendisine, Yaptıkları için kent kurulunda övülsün.
