< Приче Соломонове 31 >

1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
Palabras de Lemuel rey: la profecía con que le enseñó su madre.
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
¿Qué, hijo mío? ¿Y qué, hijo de mi vientre? ¿y qué, hijo de mis deseos?
3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
No des a las mujeres tu fuerza, ni tus caminos, que es para destruir a los reyes.
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
No es de los reyes, o! Lemuel, no es de los reyes beber vino, ni de los príncipes la cerveza:
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
Porque no beban, y olviden la ley; y perviertan el derecho de todos los hijos afligidos.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
Dad la cerveza al que perece, y el vino a los de amargo ánimo.
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
Beban, y olvídense de su necesidad, y de su miseria no se acuerden más.
8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
Abre tu boca por el mudo, en el juicio de todos los hijos de muerte.
9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
Abre tu boca, juzga justicia, y el derecho del pobre, y del menesteroso.
10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
¿Mujer valiente quién la hallará? porque su valor luengamente pasa al de las piedras preciosas.
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
El corazón de su marido está en ella confiado, y de despojo no tendrá necesidad.
12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.
Dárle ha bien, y no mal, todos los días de su vida.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
Buscó lana y lino; y de voluntad trabajó con sus manos.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
Fue como navío de mercader, que trae su pan de lejos.
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
Levantóse aun de noche; y dio comida a su familia; y ración a sus criadas.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
Consideró la heredad, y compróla; y plantó viña del fruto de sus manos.
17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
Ciñó sus lomos de fortaleza, y esforzó sus brazos.
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
Gustó que era buena su granjería; su candela no se apagó de noche.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
Aplicó sus manos al huso; y sus manos trataron la rueca.
20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
Su mano extendió al pobre; y al menesteroso extendió sus manos.
21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
No tendrá temor de la nieve por su familia, porque toda su familia está vestida de ropas dobladas.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
Ella se hizo tapices: de lino fino y púrpura es su vestido.
23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
Conocido es su marido en las puertas, cuando se asienta con los ancianos de la tierra.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
Hizo telas, y vendió; y dio cintas al mercader.
25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
Fortaleza y hermosura es su vestido; y en el día postrero reirá.
26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
Abrió su boca con sabiduría; y la ley de clemencia está en su boca.
27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
Considera los caminos de su casa; y no comió el pan de balde.
28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
Levantáronse sus hijos, y llamáronla bienaventurada; y su marido también la alabó.
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
Muchas mujeres hicieron riquezas, mas tú las sobrepujaste a todas.
30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
Engañosa es la gracia, y vana la hermosura: la mujer que teme a Jehová, esa será alabada.
31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
Dádla del fruto de sus manos; y alábenla en las puertas sus hechos.

< Приче Соломонове 31 >