Приче Соломонове 31
1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
Ķēniņa Lemuēļa vārdi, tā mācība, ko viņa māte tam mācīja.
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
Ak, mans dēls! ak manas miesas dēls! tu manu solījumu dēls.
3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
Nedod sievām savu spēku, nedz savu ceļu tām, kas ķēniņus samaitā.
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
Ķēniņiem nebūs, ak Lemuēl, ķēniņiem nebūs vīna dzert, nedz valdniekiem stipra dzēriena iekārot,
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
Ka dzerdami neaizmirst likumus, un nepārgroza tiesu visiem sērdieņiem.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
Dodiet stipru dzērienu tam, kas iet bojā, un vīnu, kam noskumusi sirds:
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
Tāds lai dzer, ka aizmirst savu nabadzību, un vairs nepiemin savas bēdas.
8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
Atdari savu muti par mēmo un par visiem, kas ir atstāti.
9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
Atdari savu muti, tiesā taisni un nes tiesu nabagam un sērdienim.
10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
Tikušu (tikumīgu) sievu, kas tādu atrod, pāri par pērlēm ir viņas dārgums.
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
Uz viņu uzticas vīra sirds un labuma tam netrūkst nekāda.
12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.
Tā dara tam labu, ne ļaunu visās sava mūža dienās.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
Viņa gādā par vilnu un liniem un strādā priecīgām rokām.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
Tā ir kā laivinieka laiva, sagādā maizi no tālienes.
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
Jau pašā naktī tā ceļas un dod barību savai saimei un kalponēm iespriesto tiesu.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
To zemes stūri, ko cerē, tā dabū, no savu roku augļiem tā dēsta vīna dārzu.
17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
Ar spēku tā jož savus gurnus un savas rokas ar stiprumu.
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
Tā mana, ka viņas pūliņš labi sokas, un gaisma tai neapdziest naktī.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
Tā stiepj savu roku pie kodeļa un tver ar pirkstiem ratiņu.
20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
Tā sērdieņus mīlīgi apkampj un pasniedz nabagiem roku.
21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
Savam namam tā nebīstas sniega, jo saime divkārtīgi ģērbta.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
Tā sev taisa apsegus, dārgs audeklis un purpurs tai ir apģērbs.
23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
Tai vīrs ir pazīstams vārtos, kad tas sēž ar zemes vecajiem.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
Viņa auž linu svārkus un pārdod, un izdod pircējiem jostas.
25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
Stiprums un gods tai apģērbs; tā smejas par nākamo laiku.
26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
Savu muti tā atdara ar gudrību, un uz viņas mēles ir jauka mācība.
27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
Viņa skatās pēc visām sava nama gaitām un neēd savu maizi ar slinkumu.
28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
Viņas bērni pieceļas un teic viņu laimīgu; viņas vīrs, tas to slavē:
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
Daudz mātes meitām ir goda tikums, bet tu esi pāri par visām!
30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
Daiļums viļ un skaistums paiet; dievbijīga sieva, tā ir teicama!
31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
Teiciet viņu par viņas roku augļiem, un viņas pašas darbi lai viņu ļaudīs teic!
