Приче Соломонове 31
1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
Verba Lamuelis regis. Visio, qua erudivit eum mater sua.
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
Quid dilecte mi, quid dilecte uteri mei, quid dilecte votorum meorum?
3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
Ne dederis mulieribus substantiam tuam, et divitias tuas ad delendos reges.
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
Noli regibus, o Lamuel, noli regibus dare vinum: quia nullum secretum est ubi regnat ebrietas.
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
Et ne forte bibant, et obliviscantur iudiciorum, et mutent causam filiorum pauperis.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
Date siceram mœrentibus, et vinum his, qui amaro sunt animo:
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
bibant, et obliviscantur egestatis suæ, et doloris sui non recordentur amplius.
8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
Aperi os tuum muto, et causis omnium filiorum qui pertranseunt:
9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
aperi os tuum, decerne quod iustum est, et iudica inopem et pauperem.
10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
Mulierem fortem quis inveniet? procul, et de ultimis finibus pretium eius.
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
Confidit in ea cor viri sui, et spoliis non indigebit.
12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.
Reddet ei bonum, et non malum, omnibus diebus vitæ suæ.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
Quæsivit lanam et linum, et operata est consilia manuum suarum.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
Facta est quasi navis institoris, de longe portans panem suum.
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
Et de nocte surrexit, deditque prædam domesticis suis, et cibaria ancillis suis.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
Consideravit agrum, et emit eum: de fructu manuum suarum plantavit vineam.
17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
Accinxit fortitudine lumbos suos, et roboravit brachium suum.
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
Gustavit, et vidit quia bona est negotiatio eius: non extinguetur in nocte lucerna eius.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
Manum suam misit ad fortia, et digiti eius apprehenderunt fusum.
20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
Manum suam aperuit inopi, et palmas suas extendit ad pauperem.
21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
Non timebit domui suæ a frigoribus nivis: omnes enim domestici eius vestiti sunt duplicibus.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
Stragulatam vestem fecit sibi: byssus, et purpura indumentum eius.
23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
Nobilis in portis vir eius, quando sederit cum senatoribus terræ.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
Sindonem fecit, et vendidit, et cingulum tradidit Chananæo.
25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
Fortitudo et decor indumentum eius, et ridebit in die novissimo.
26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
Os suum aperuit sapientiæ, et lex clementiæ in lingua eius.
27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
Consideravit semitas domus suæ, et panem otiosa non comedit.
28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
Surrexerunt filii eius, et beatissimam prædicaverunt: vir eius, et laudavit eam.
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
Multæ filiæ congregaverunt divitias: tu supergressa es universas.
30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
Fallax gratia, et vana est pulchritudo: mulier timens Dominum ipsa laudabitur.
31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
Date ei de fructu manuum suarum: et laudent eam in portis opera eius.
