Приче Соломонове 31
1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
Le parole del re Lemuel; il sermone profetico, col quale sua madre l'ammaestrò.
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
CHE, figliuol mio? Che, figliuolo del seno mio? E che, figliuolo de' miei voti?
3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
Non dar la tua forza alle donne, Nè i tuoi costumi [a ciò che è] per distruggere i re.
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
Ei non [si conviene] ai re, o Lemuel, Ei non si conviene ai re d'esser bevitori di vino, Nè a' principi [d'esser bevitori] di cervogia;
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
Che talora eglino, avendo bevuto, non dimentichino gli statuti, E non pervertano il diritto di qualunque povero afflitto.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
Date la cervogia al miserabile, E il vino a quelli che sono in amaritudine d'animo;
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
[Acciocchè] bevano, e dimentichino la lor miseria, E non si ricordino più de' lor travagli.
8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
Apri la tua bocca per lo mutolo, Per [mantenere] la ragion di tutti quelli che sono in pericolo di perire.
9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
Apri la tua bocca; giudica giustamente; Fa' diritto al povero ed al bisognoso.
10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
Chi troverà una donna di valore? Il prezzo di essa avanza di gran lunga [quello del]le perle.
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
Il cuor del suo marito si fida in lei; Ed egli non avrà giammai mancamento di veste.
12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.
Ella gli fa del bene, e non del male, Tutto il tempo della sua vita.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
Ella cerca della lana e del lino, E lavora delle sue mani con diletto.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
Ella è come le navi de' mercatanti: Ella fa venire il suo pane da lungi.
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
Ella si leva, mentre [è] ancora notte, E dà il cibo alla sua famiglia, Ed ordina alle sue serventi il lor lavoro.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
Ella considera un campo, e l'acquista; Ella pianta una vigna del frutto delle sue mani.
17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
Ella si cinge i lombi di forza, E fortifica le sue braccia.
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
Perciocchè il suo traffico [è] buono, ella [lo] gusta; La sua lampana non si spegne di notte.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
Ella mette la mano al fuso, E le sue palme impugnano la conocchia.
20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
Ella allarga la mano all'afflitto, E porge le mani al bisognoso.
21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
Ella non teme della neve per la sua famiglia; Perciocchè tutta la sua famiglia è vestita a doppio.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
Ella si fa de' capoletti; Fin lino, e porpora [sono] il suo vestire.
23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
Il suo marito [è] conosciuto nelle porte, Quando egli siede con gli anziani del paese.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
Ella fa de' veli, e [li] vende; E delle cinture, [le quali] ella dà a' mercatanti.
25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
Ella è vestita di gloria e d'onore; E ride del giorno a venire.
26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
Ella apre la bocca con sapienza, E la legge della benignità [è] sopra la sua lingua.
27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
Ella considera gli andamenti della sua casa, E non mangia il pan di pigrizia.
28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
I suoi figliuoli si levano, e la predicano beata, Il suo marito [anch'egli], e la loda;
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
[Dicendo: ] Molte donne si son portate valorosamente; Ma tu le sopravanzi tutte.
30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
La grazia [è] cosa fallace, e la bellezza [è] cosa vana; [Ma] la donna [che ha] il timor del Signore [sarà] quella che sarà lodata.
31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
Datele del frutto delle sue mani; E lodinla le sue opere nelle porte.
