< Приче Соломонове 31 >

1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
Inilah perkataan Lemuel, raja Masa, yang diajarkan ibunya kepadanya.
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
Apa yang akan kukatakan, anakku, anak kandungku, anak nazarku?
3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
Jangan berikan kekuatanmu kepada perempuan, dan jalanmu kepada perempuan-perempuan yang membinasakan raja-raja.
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
Tidaklah pantas bagi raja, hai Lemuel, tidaklah pantas bagi raja meminum anggur, ataupun bagi para pembesar mengingini minuman keras,
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
jangan sampai karena minum ia melupakan apa yang telah ditetapkan, dan membengkokkan hak orang-orang yang tertindas.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
Berikanlah minuman keras itu kepada orang yang akan binasa, dan anggur itu kepada yang susah hati.
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
Biarlah ia minum dan melupakan kemiskinannya, dan tidak lagi mengingat kesusahannya.
8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
Bukalah mulutmu untuk orang yang bisu, untuk hak semua orang yang merana.
9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
Bukalah mulutmu, ambillah keputusan secara adil dan berikanlah kepada yang tertindas dan yang miskin hak mereka.
10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
Isteri yang cakap siapakah akan mendapatkannya? Ia lebih berharga dari pada permata.
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
Hati suaminya percaya kepadanya, suaminya tidak akan kekurangan keuntungan.
12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.
Ia berbuat baik kepada suaminya dan tidak berbuat jahat sepanjang umurnya.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
Ia mencari bulu domba dan rami, dan senang bekerja dengan tangannya.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
Ia serupa kapal-kapal saudagar, dari jauh ia mendatangkan makanannya.
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
Ia bangun kalau masih malam, lalu menyediakan makanan untuk seisi rumahnya, dan membagi-bagikan tugas kepada pelayan-pelayannya perempuan.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
Ia membeli sebuah ladang yang diingininya, dan dari hasil tangannya kebun anggur ditanaminya.
17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
Ia mengikat pinggangnya dengan kekuatan, ia menguatkan lengannya.
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
Ia tahu bahwa pendapatannya menguntungkan, pada malam hari pelitanya tidak padam.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
Tangannya ditaruhnya pada jentera, jari-jarinya memegang pemintal.
20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
Ia memberikan tangannya kepada yang tertindas, mengulurkan tangannya kepada yang miskin.
21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
Ia tidak takut kepada salju untuk seisi rumahnya, karena seluruh isi rumahnya berpakaian rangkap.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
Ia membuat bagi dirinya permadani, lenan halus dan kain ungu pakaiannya.
23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
Suaminya dikenal di pintu gerbang, kalau ia duduk bersama-sama para tua-tua negeri.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
Ia membuat pakaian dari lenan, dan menjualnya, ia menyerahkan ikat pinggang kepada pedagang.
25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
Pakaiannya adalah kekuatan dan kemuliaan, ia tertawa tentang hari depan.
26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
Ia membuka mulutnya dengan hikmat, pengajaran yang lemah lembut ada di lidahnya.
27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
Ia mengawasi segala perbuatan rumah tangganya, makanan kemalasan tidak dimakannya.
28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
Anak-anaknya bangun, dan menyebutnya berbahagia, pula suaminya memuji dia:
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
Banyak wanita telah berbuat baik, tetapi kau melebihi mereka semua.
30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
Kemolekan adalah bohong dan kecantikan adalah sia-sia, tetapi isteri yang takut akan TUHAN dipuji-puji.
31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
Berilah kepadanya bagian dari hasil tangannya, biarlah perbuatannya memuji dia di pintu-pintu gerbang!

< Приче Соломонове 31 >