< Приче Соломонове 31 >
1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
Lemuelin, Massan kuninkaan, sanat, joilla hänen äitinsä kasvatti häntä.
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
Mitä, poikani; mitä, kohtuni poika; mitä, lupausteni poika?
3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
Älä anna voimaasi naisille, vaellustasi kuningasten turmelijatarten valtaan.
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
Ei sovi kuningasten, Lemuel, ei sovi kuningasten viiniä juoda eikä ruhtinasten kysellä: "Missä väkijuomaa?"
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
Muutoin hän juodessaan unhottaa, mitä saädetty on, ja vääntelee kaikkien kurjuuden lasten oikeuden.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
Antakaa väkevää juomaa menehtyvälle ja viiniä murhemielisille.
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
Sellainen juokoon ja unhottakoon köyhyytensä älköönkä enää vaivaansa muistelko.
8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
Avaa suusi mykän hyväksi, oikeuden hankkimiseksi kaikille sortuville.
9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
Avaa suusi, tuomitse oikein, hanki kurjalle ja köyhälle oikeus.
10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
Kelpo vaimon kuka löytää? Sellaisen arvo on helmiä paljon kalliimpi.
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
Hänen miehensä sydän häneen luottaa, eikä siltä mieheltä riistaa puutu.
12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.
Hän tekee miehellensä hyvää, ei pahaa, kaikkina elinpäivinänsä.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
Hän puuhaa villat ja pellavat ja halullisin käsin askartelee.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
Hän on kauppiaan laivojen kaltainen: leipänsä hän noutaa kaukaa.
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
Kun yö vielä on, hän nousee ja antaa ravinnon perheellensä, piioilleen heidän osansa.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
Hän haluaa peltoa ja hankkii sen, istuttaa viinitarhan kättensä hedelmällä.
17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
Hän voimalla vyöttää kupeensa ja käsivartensa vahvistaa.
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
Hankkeensa hän huomaa käyvän hyvin, ei sammu hänen lamppunsa yöllä.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
Hän ojentaa kätensä kehrävarteen ja käyttelee värttinää kämmenissään.
20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
Hän avaa kätensä kurjalle, ojentaa köyhälle molemmat kätensä.
21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
Ei pelkää hän perheensä puolesta lunta, sillä koko hänen perheensä on puettu purppuravillaan.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
Hän valmistaa itsellensä peitteitä; hienoa pellavaa ja punapurppuraa on hänen pukunsa.
23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
Hänen miehensä on tunnettu porteissa, maanvanhinten seassa istuessansa.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
Hän aivinapaitoja tekee ja myy, vöitä hän kauppiaalle toimittaa.
25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
Vallalla ja kunnialla hän on vaatetettu, ja hän nauraa tulevalle päivälle.
26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
Suunsa hän avaa viisauden sanoihin, hänen kielellään on lempeä opetus.
27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
Hän tarkkaa talonsa menoa, eikä hän laiskan leipää syö.
28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
Hänen poikansa nousevat ja kiittävät hänen onneansa; hänen miehensä nousee ja ylistää häntä:
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
"Paljon on naisia, toimellisia menoissaan, mutta yli niitten kaikkien kohoat sinä".
30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
Pettävä on sulous, kauneus katoavainen; ylistetty se vaimo, joka Herraa pelkää!
31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
Suokaa hänen nauttia kättensä hedelmiä, hänen tekonsa häntä porteissa ylistäkööt.