Приче Соломонове 31
1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
The words given to King Lemuel; the prophecy which his mother taught him.
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
What, O my son! and what, O son of my womb! Yea, what, O son of my vows! [[shall I say to thee?]]
3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
Give not thy strength to women, Nor thy ways to that which destroyeth kings!
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
It is not for kings, O Lemuel! It is not for kings to drink wine, Nor for princes to desire strong drink;
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
Lest they drink, and forget the law, And pervert the rights of any of the afflicted.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
Give strong drink to him who is ready to perish, And wine to him that hath a heavy heart;
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
Let him drink and forget his poverty, And remember his misery no more!
8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
Open thy mouth for the dumb, In the cause of every orphan!
9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
Open thy mouth, judge righteously, And maintain the cause of the poor and needy!
10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
Who can find a capable woman? Her worth is far above pearls.
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
The heart of her husband trusteth in her, And he is in no want of gain.
12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.
She doeth him good, and not evil, All the days of her life.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
She seeketh wool and flax, And worketh willingly with her hands.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
She is like the merchants' ships; She bringeth her food from afar.
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
She riseth while it is yet night, And giveth food to her family, And a task to her maidens.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
She layeth a plan for a field, and buyeth it; With the fruit of her hands she planteth a vineyard.
17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
She girdeth her loins with strength, And maketh strong her arms.
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
She perceiveth how pleasant is her gain, And her lamp is not extinguished in the night.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
She putteth forth her hands to the distaff, And her hands take hold of the spindle.
20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
She spreadeth out her hand to the poor, Yea, she reacheth forth her hands to the needy.
21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
She hath no fear for her household on account of the snow, For all her household are clothed with crimson.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
She maketh for herself coverlets; Her clothing is of fine linen and purple.
23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
Her husband is known in the gates, When he sitteth with the elders of the land.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
She maketh linen garments and selleth them, And delivereth girdles to the merchant.
25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
Strength and honor are her clothing; And she laugheth at the days to come.
26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
She openeth her mouth with wisdom, And kind instruction is upon her tongue.
27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
She looketh well to the ways of her household, And eateth not the bread of idleness.
28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
Her children rise up, and extol her; Her husband, and praiseth her, [[saving, ]]
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
“Many daughters have done, virtuously, But thou excellest them all.”
30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
Grace is deceitful, and beauty vain; But the woman that feareth the LORD, she shall be praised.
31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
Give ye her of the fruit of her hands, And let her works praise her in the gates.
