Приче Соломонове 31
1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
The words of king Lemuel, the prophecy that his mother taught him:
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
What, my son? and what, O son of my womb? and what, O son of my vows?
3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
Give not thy strength unto women, nor thy ways to them that destroy kings.
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
It is not for kings, Lemuel, it is not for kings to drink wine, nor for rulers [to say], Where is the strong drink?
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
— lest they drink and forget the law, and pervert the judgment of any of the children of affliction.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
Give strong drink unto him that is ready to perish, and wine unto the bitter of soul:
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
let him drink, and forget his poverty, and remember his misery no more.
8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
Open thy mouth for the dumb, for the cause of all those that are left desolate.
9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
Open thy mouth, judge righteously, and minister justice to the afflicted and needy.
10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
Who can find a woman of worth? for her price is far above rubies.
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
The heart of her husband confideth in her, and he shall have no lack of spoil.
12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.
She doeth him good, and not evil, all the days of her life.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
She seeketh wool and flax, and worketh willingly with her hands.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
She is like the merchants' ships: she bringeth her food from afar;
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
And she riseth while it is yet night, and giveth meat to her household, and the day's work to her maidens.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
She considereth a field, and acquireth it; of the fruit of her hands she planteth a vineyard.
17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
She girdeth her loins with strength, and maketh strong her arms.
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
She perceiveth that her earning is good; her lamp goeth not out by night.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
She putteth her hands to the distaff, and her hands hold the spindle.
20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
She stretcheth out her hand to the afflicted, and she reacheth forth her hands to the needy.
21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
She is not afraid of the snow for her household; for all her household are clothed with scarlet.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
She maketh herself coverlets; her clothing is byssus and purple.
23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
Her husband is known in the gates, when he sitteth among the elders of the land.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
She maketh body linen and selleth it, and delivereth girdles unto the merchant.
25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
Strength and dignity are her clothing, and she laugheth [at] the coming day.
26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
She openeth her mouth with wisdom; and upon her tongue is the law of kindness.
27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
She surveyeth the ways of her household, and eateth not the bread of idleness.
28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
Her children rise up and call her blessed; her husband [also], and he praiseth her:
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
Many daughters have done worthily, but thou excellest them all.
30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
Gracefulness is deceitful and beauty is vain; a woman [that] feareth Jehovah, she shall be praised.
31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
Give her of the fruit of her hands, and let her own works praise her in the gates.
