Приче Соломонове 31
1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
Lemuel siangpahrang ih palunghahaih lok, amno mah patuk ih lok loe hae tiah oh;
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
aw ka capa, aw ka zok thung ih ka capa, aw lokkamhaih ka capa,
3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
na thacakhaih to nongpatanawk khaeah patoh hmah loe, siangpahrang hum koeh kaminawk caehhaih loklam to pazui hmah.
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
Aw Lemuel, siangpahrangnawk loe misurtui naek han om ai; angraengnawk loe misurtui paqui han amcuk ai;
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
nihcae mah nae o nahaeloe, patukhaih lok to pahnet o ueloe, amtang kami han toenghaih hoiah lokcaekhaih to amkhraeng o taak ving moeng tih.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
Anghmaa angtaa kami hanah mu to paek oh loe, palungboeng kami hanah misurtui to paek oh.
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
Anih mah amtanghaih hoi patangkhanghaih pahnet hanah nae nasoe.
8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
Amtang kaminawk mah hak han koi hmuen to a hak o thai hanah, lokthui thai ai kaminawk to lokthuih abomh oh.
9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
Lok to thui ah loe, toenghaih hoiah lok to caek ah; amtang kami hoi mithoenawk mah hak han koi hmuen to paek oh.
10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
Mi mah maw tuinuen kahoih zu to hnu thai tih? To nongpata loe atho kana thlung kathim pongah atho oh kue.
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
A sava mah anih to oep ueloe, amtanghaih hoiah loih tih.
12 Чини му добро, а не зло, свега века свог.
To baktih nongpata loe a sava hanah kasae hmuen to sah ai; a hing thung kahoih hmuen to a sinh pae.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
Anih loe tuumui hoi pathlah to pakrong moe, a koeh baktiah a ban hoiah tok to a sak.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
Anih loe hmuenmae zawhaih palongpui baktiah oh moe, angthla parai ahmuen hoiah caaknaek to a phawh.
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
Anih loe khodai ai naah angthawk moe, a imthung takoh hanah caaknaek to patoem pae, a tamna nongpatanawk hanah caaknaek to a paek.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
Anih loe poek het moe, lawk doeh a qanh; a toksakhaih atho hoiah misurkung to a tlingh.
17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
Anih loe kaengkaeh to kacakah angzaeng moe, a ban to thacaksak.
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
Anih mah zawh ih hmuenmae loe atho oh; anih ih hmaiim doeh aqum puek dueh mak ai.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
A ban hoiah lahat to a kaeh moe, a ban hoiah kahni to a sak.
20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
Amtang kaminawk to a khetzawn, ue, mithoenawk to abomh.
21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
Anih ih imthung takoh loe kahni kamling to angkhuk o boih pongah, dantui krah cadoeh tasoehhaih tawn ai.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
Angmah hanah kahni to a sak moe, rong kamling hup puu ngan laihaw to angkhuk.
23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
Anih ih sava loe vangpui khongkhanawk ah prae thung ih kacoehtanawk hoi nawnto anghnut moe, ahmin amthang kami ah oh.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
Anih loe puu ngan kahni to sak moe, a zawh; kaziinawk doeh hmuenmae zaw kami khaeah a zawh.
25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
Anih loe thacak moe, khingya koi khukbuen hoiah amthoep; anih loe angzo han koi atue ah anghoehaih hoiah khosah tih.
26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
Anih loe palunghahaih hoiah lok to thuih, anih ih pahni ah tahmenhaih lok to oh.
27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
Anih loe angmah ih imthung takoh to kahoih ah khetzawn, thasethaih buh to caa ai.
28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
A caanawk loe angthawk o moe, amno to tahamhoihaih paek o; a sava mah doeh anih to pakoeh.
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
Paroeai kami ih canunawk mah kahoih hmuen to sak o; toe nang mah loe nihcae to na takrenh boih.
30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
Lok kahoih loe alinghaih ah ni oh; kranghoihaih doeh azom pui ni; toe Angraeng zii nongpata loe, pakoehhaih hnu tih.
31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
To baktih nongpata hanah a toksakhaih tangqum to paek oh; a toksakhaih mah anih to vangpui khongkha ah pakoeh nasoe.
