Приче Соломонове 30
1 Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
Tala maloba ya Aguri, mwana mobali ya Yake. Ezali ye nde alobaki yango epai ya Itieli, epai ya Itieli mpe Ukali:
2 Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
Solo, nazali zoba koleka bato nyonso, nazali ata na mayele ya bomoto te;
3 Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
nayekolaki bwanya te, mpe nazali na boyebi ya Mosantu te.
4 Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
Nani amata na Lola to mpe akita wuta kuna? Nani asangisa mopepe kati na maboko na ye? Nani akanga mayi na kazaka na ye? Nani akata bandelo nyonso ya mabele? Kombo na ye nani? Mpe kombo ya mwana na ye ezali nani? Yebisa ngai soki oyebi!
5 Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
Liloba nyonso ya Nzambe ezalaka na libunga te, ezali nguba mpo na bato oyo bazwaka yango lokola ebombamelo na bango.
6 Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
Kobakisa eloko moko te na maloba na Ye, noki te apamela yo mpe abimisa yo mokosi.
7 За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
Oh Yawe, nasengi Yo biloko mibale, kopimela ngai yango te liboso ete nakufa:
8 Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
longola mosika na ngai makambo ya pamba mpe ya lokuta, kopesa ngai te bobola to bozwi, kasi pesa ngai kaka, mokolo na mokolo, lipa oyo ekoki na ngai,
9 Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
pamba te soki natondi makasi, nakoki kowangana Yo mpe koloba: « Yawe nde nani? » To soki nazali na bobola, nakoki koyiba mpe koyokisa Kombo ya Nzambe na ngai soni.
10 Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
Kotonga mowumbu te liboso ya nkolo na ye, noki te alakela yo mabe, mpe omona pasi.
11 Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
Ezali na bato oyo balakelaka batata na bango mabe mpe bapambolaka te bamama na bango.
12 Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
Ezali na bato oyo bamimonaka peto na miso na bango moko, nzokande bamipetoli na mbindo na bango te.
13 Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
Ezali na bato oyo batonda na lolendo mpe bamonaka bato mosusu pamba.
14 Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
Ezali na bato oyo minu na bango ezali lokola mipanga, lokola mbeli mpo na koboma babola kati na mokili mpe bato bakelela kati na bato.
15 Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
Sonzo ezalaka na bana basi mibale, egangaka kaka: « Pesa! Pesa! » Ezali na biloko misato oyo etondaka te, minei oyo elobaka te: « Ekoki! »
16 Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста. (Sheol h7585)
Mboka ya bakufi, libumu ya mwasi oyo abotaka te, mabele oyo etondaka mayi te, mpe moto oyo elobaka te: « Ekoki! » (Sheol h7585)
17 Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
Liso oyo etiolaka tata mpe ezanga botosi epai ya mama, ekotobolama na bayanganga ya lubwaku, mpe bana ya mpongo ekolia yango.
18 Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
Ezali na biloko misato oyo nasosolaka te, ata kutu minei oyo nayebaka te:
19 Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
Nzela ya mpongo na likolo, nzela ya nyoka na likolo ya libanga, nzela ya masuwa kati na ebale, mpe nzela ya elenge mobali epai ya elenge mwasi.
20 Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
Tala ndenge mwasi ya ndumba asalaka: Soki alie, apangusaka monoko; mpe na sima, akoloba: « Nasali na ngai mabe te! »
21 Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
Ezali na makambo misato oyo eningisaka mokili, ata kutu minei oyo mokili ekokaka kondima te:
22 Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
Mowumbu oyo akomi mokonzi, zoba oyo atondi na bomengo,
23 Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
mwasi oyo balingaka te, kasi abali; mpe mwasi mosali oyo azwi bomengo ya nkolo na ye ya mwasi.
24 Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
Ezali na banyama mike minei na mokili, oyo, nzokande, ezalaka na bwanya mingi:
25 Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
Bafurmi: ezali bikelamu oyo ezanga makasi, kasi ebongisaka bilei na yango na tango ya elanga;
26 Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
bampanya ya zamba: ezali bikelamu oyo ezanga nguya, kasi etongaka bandako na yango kati na mabanga;
27 Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
mabanki: ezalaka na mokonzi te, kasi nyonso etambolaka nzela moko na molongo;
28 Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
moselekete: loboko ekoki kokanga yango, kasi ezalaka kati na bandako ya bakonzi.
29 Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
Ezali na banyama misato oyo etambolaka malamu, ata kutu minei oyo edendaka soki ezali kotambola:
30 Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
Nkosi: nyama ya makasi kati na banyama, ezongaka sima te ata liboso ya nani;
31 Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
soso ya mobali, ntaba mobali, mpe mokonzi oyo azali kotambola liboso ya mampinga na ye.
32 Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
Soki osali bozoba mpo na komikumisa, mpe soki ozali na makanisi mabe, tia loboko na monoko na yo,
33 Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.
pamba te kobeta-beta mabele ebimisaka manteka, kobeta zolo ebimisaka makila, mpe kotumbola kanda eyeisaka koswana.
