< Приче Соломонове 30 >
1 Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
Maganganun Agur ɗan Yake, magana ce horarriya. Wannan mutum ya furta wa Itiyel da kuma ga Ukal,
2 Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
“Ni ne mafi jahilci a cikin mutane; ba ni da fahimi irin na mutum.
3 Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
Ban koyi hikima ba, ba ni kuma da sani game da Mai Tsarkin nan,
4 Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
Wane ne ya taɓa haura zuwa sama ya dawo? Wane ne ya tattara iska a tafin hannuwansa? Wane ne ya nannaɗe ruwaye a cikin rigarsa? Wane ne ya kafa dukan iyakokin duniya? Mene ne sunansa, da kuma sunan ɗansa? Faɗa mini in ka sani!
5 Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
“Kowace maganar Allah ba ta da kuskure; shi ne garkuwa ga waɗanda suke neman mafaka daga gare shi.
6 Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
Kada ka ƙara ga maganarsa, in ba haka ba zai tsawata maka ya kuma nuna kai maƙaryaci ne.
7 За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
“Abu biyu ina roƙonka, ya Ubangiji; kada ka hana ni kafin in mutu.
8 Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
Ka kawar da ƙarya da kuma ƙarairayi nesa da ni; kada ka ba ni talauci ko arziki, amma ka ba ni abincina na yini kaɗai.
9 Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
In ba haka ba, zan wadace in ƙi ka har in ce, ‘Wane ne Ubangiji?’ Ko kuwa in zama matalauci in yi sata ta haka in kunyata sunan Allahna.
10 Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
“Kada ka baza ƙarairayi game da bawa ga maigidansa, in ba haka ba, zai la’ance ka, za ka kuwa sha wahala a kan haka.
11 Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
“Akwai waɗanda sukan zagi mahaifinsu ba sa kuma sa wa mahaifiyarsu albarka;
12 Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
waɗanda sukan ɗauka su tsarkaka ne a ganinsu alhali kuwa ƙazamai ne su;
13 Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
waɗanda kullum idanunsu masu kallon reni ne, waɗanda kallon da suke yi na daurin gira ne;
14 Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
waɗanda haƙoransu takuba ne waɗanda kuma muƙamuƙansu tarin wuƙaƙe ne don su cinye matalauta daga duniya da kuma mabukata daga cikin mutane.
15 Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
“Matsattsaku tana da’ya’ya mata biyu. Suna kuka suna cewa, ‘Ba ni! Ba ni!’ “Akwai abubuwa uku da ba sa taɓa ƙoshi, guda huɗu ba sa taɓa cewa, ‘Ya isa!’
16 Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста. (Sheol )
Kabari, mahaifar da ba ta haihuwa, ƙasa, wadda ba ta taɓa ƙoshi da ruwa, da kuma wuta, wadda ba ta taɓa cewa ‘Ya isa!’ (Sheol )
17 Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
“Idon da yake yi wa mahaifi ba’a, wanda yake wa mahaifiya dariyar rashin biyayya, hankakin kwari za su ƙwaƙule masa ido, ungulai za su cinye su.
18 Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
“Akwai abubuwa uku da suke ba ni mamaki, abubuwa huɗu da ba na iya fahimtarsu,
19 Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
yadda gaggafa take firiya a sararin sama, yadda maciji yake tafiya a kan dutse, yadda jirgin ruwa yake tafiya a teku, da kuma sha’ani tsakanin namiji da’ya mace.
20 Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
“Ga yadda mazinaciya take yi. Takan ci ta share bakinta ta ce, ‘Ban yi wani abu marar kyau ba.’
21 Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
“Akwai abubuwa uku da duniya kan yi rawan jiki, abubuwa huɗu da ba ta iya jurewa,
22 Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
bawan da ya zama sarki, wawan da ya ƙoshi da abinci,
23 Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
macen da ba a ƙauna wadda ta sami miji, da kuma baiwar da ta ɗauki matsayin uwargijiyarta.
24 Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
“Akwai abubuwa huɗu a duniya da suke ƙanana, duk da haka suna da hikima ƙwarai.
25 Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
Kyashi halittu ne da ba su da ƙarfi sosai, duk da haka suna ajiyar abincinsu da rani;
26 Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
remaye halittu ne da ba su da ƙarfi sosai, duk da haka sukan yi gidajensu a duwatsu;
27 Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
fāra ba su da sarki, duk da haka suna tafiya tare bisa ga girma;
28 Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
ana iya kama ƙadangare da hannu, duk da haka akan same shi a fadodin sarakuna.
29 Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
“Akwai abubuwa uku da suke jan jiki da kuma taƙama a tafiyarsu abubuwa huɗu waɗanda suke kwarjini da taƙama a tafiyarsu,
30 Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
zaki mai ƙarfi a cikin namun jeji, wanda ba ya ratse wa kowa;
31 Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
zakara mai taƙama, da bunsuru, da kuma sarki mai sojoji kewaye da shi.
32 Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
“In ka yi wauta ka kuma ɗaukaka kanka, ko kuwa wani yana ƙulla maka mugunta, ka dāfa hannunka a bisa bakinka!
33 Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.
Gama kamar yadda kaɗaɗɗen madara takan kawo mai, murɗa hanci kuma takan sa a yi haɓo, haka tsokanar fushi takan kawo faɗa.”