Приче Соломонове 3
1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
I oghlum, telimimni untuma, Dégenlirimni hemishe könglüngde ching tut.
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
Chünki u sanga beriketlik künler, uzun ömür we xatirjemlik qoshup béridu.
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
Méhriban we heq-semimiy bolushtin waz kechme, Bularni boynunggha ésiwal, Qelbingge pütiwal.
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
Shundaq qilghanda Xuda we bendilerning neziride iltipatqa layiq bolisen, danishmen hésablinisen.
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
Öz eqlingge tayanmay, Perwerdigargha chin qelbing bilen tayan’ghin;
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
Qandaqla ish qilsang, Perwerdigarni tonushqa intil; U sanga toghra yollarni körsitidu.
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
Özüngni eqilliq sanima; Perwerdigardin eyminip, yamanliqtin yiraq bol.
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
Shundaq qilghiningda, bu ishlar derdingge derman, Ustixanliringgha yilik bolidu.
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
Perwerdigarning hörmitini qilip mal-dunyayingdin hediyelerni sun’ghin, Étizingdin tunji chiqqan mehsulatliringdin Uninggha atighin;
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
Shundaq qilghiningda, ambarliring ashliqqa tolup tashidu, Sharab kölchekliringde yéngi sharab éship-téship turidu.
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
I oghlum, Perwerdigarning terbiyisige biperwaliq qilma, Uning tenbihidin bezme.
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
Chünki, ata eziz körgen oghligha tenbih-terbiye bergendek, Perwerdigar kimni söygen bolsa uninggha tenbih-terbiye béridu.
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
Danaliqqa muyesser bolghan kishi, Yoruqluqqa ige bolghan kishi némidégen bextlik-he!
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
Chünki danaliqning paydisi kümüshning paydisidin köptur, Qimmiti sap altunningkidinmu ziyadidur.
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
U leel-yaqutlardin qimmetliktur, Intizar bolghan herqandaq nersengdin héchbirimu uninggha teng kelmestur.
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
Danaliqning ong qolida uzun ömür, Sol qolida bayliq we shöhret bardur.
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
Uning yolliri sanga xush puraq tuyulur, Uning barliq teriqiliri séni aram tapquzur.
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
U özini tapqan ademge «hayatliq derixi»dur, Uni ching tutqan kishi némidégen bextlik!
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
Perwerdigar danaliq bilen yer-zéminni berpa qildi, Hékmet bilen asmanni ornatti.
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
Uning bilimi bilen yerning chongqur qatlamliri yérildi, Hemde bulutlardin shebnem chüshti.
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
I oghlum! [Danaliq bilen bilimni] közüngdin chiqarma, Pishqan hékmet we pem-parasetni ching tut.
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
Shuning bilen ular jéninggha jan qoshidu, Boynunggha ésilghan ésil marjandek sanga güzellik qoshidu.
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
Shu chaghda yolungda aman-ésen mangalaysen, Yolda putlashmaysen.
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
Yatqanda héch némidin qorqmaysen, Yétishing bilenla tatliq uxlaysen.
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
Béshinggha dehshetlik wehime chüshkende qorqmighin, Rezillerning weyranchiliqidin ghem qilmighin!
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
Chünki Perwerdigar séning tayanchingdur, U putungni qapqanlardin néri qilidu.
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
Peqet qolungdin kelsila, hajetmenlerdin yaxshiliqni ayimighin.
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
Qolum-qoshniliring séningdin ötne sorap kirse, «Qaytip kétip, ete kelgin, ete bérey» — démigin.
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
Qoshnanggha ziyankeshlik niyitide bolma, Chünki u sanga ishinip yéningda xatirjem yashaydu.
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
Birsi sanga ziyan yetküzmigen bolsa, Uning bilen sewebsiz majiralashma.
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
Zulumxor kishige heset qilma, Uning yol-tedbirliridin héchnémini tallima.
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
Chünki qingghir yollarni mangidighanlar Perwerdigarning neziride yirginchliktur, Lékin Uning sirdash dostluqi durus yashawatqan ademge teelluqtur.
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
Perwerdigarning leniti rezillik qilghuchining öyididur, Lékin U heqqaniy ademning öyige bext ata qilur.
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
Berheq, mesxire qilghuchilarni U mesxire qilidu, Lékin kichik péil kishilerge shepqet körsitidu.
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Danalar shöhretke warisliq qilidu, Lékin hamaqetler reswa qilinidu.
