< Приче Соломонове 3 >
1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
Moj sin, ne pozabi moje postave, temveč naj tvoje srce ohrani moje zapovedi,
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
kajti dolžino dni in dolgo življenje in mir bodo dodale k tebi.
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
Usmiljenje in resnica naj te ne zapustita; priveži si ju okoli svojega vratu, zapiši si ju na tablico svojega srca,
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
tako boš našel naklonjenost in dobro razumevanje v očeh Boga in človeka.
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
Zaupaj v Gospoda z vsem svojim srcem in ne zanašaj se na svoje lastno razumevanje.
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
Na vseh svojih poteh ga priznavaj in usmerjal bo tvoje steze.
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
Ne bodi moder v svojih lastnih očeh. Boj se Gospoda in odidi od zla.
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
To bo zdravje tvojemu popku in mozeg tvojim kostem.
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
Časti Gospoda s svojim imetjem in s prvimi sadovi vsega svojega donosa,
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
tako bodo tvoji skednji napolnjeni z obiljem in tvoje stiskalnice bodo izbruhnile z novim vinom.
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
Moj sin, ne preziraj Gospodovega karanja niti ne bodi naveličan njegovega grajanja.
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
Kajti katerega Gospod ljubi, on graja, celo kakor oče sina, v katerem se razveseljuje.
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
Srečen je človek, ki odkriva modrost in človek, ki pridobiva razumevanje.
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
Kajti njeno trgovsko blago je boljše kakor trgovsko blago iz srebra in njen dobiček boljši od čistega zlata.
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
Dragocenejša je od rubinov, in vse stvari, ki si jih lahko želiš, se ne morejo primerjati z njo.
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
Dolžina dni je v njeni desnici in v njeni levici bogastva in čast.
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
Njene poti so poti prijetnosti in vse njene steze so mir.
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
Je drevo življenja tistim, ki se je oprimejo in srečen je vsak, ki jo ohranja.
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
Gospod je z modrostjo utemeljil zemljo, z razumevanjem je utrdil nebo.
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
Z njegovim spoznanjem so izbruhnile globine in oblaki kapljajo roso.
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
Moj sin, naj ti dve ne odideta od tvojih oči; ohrani zdravo modrost in preudarnost,
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
tako bosta življenje tvoji duši in milost tvojemu vratu.
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
Potem boš na svoji stezi hodil varno in tvoje stopalo se ne bo spotikalo.
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
Ko se uležeš, ne boš prestrašen; da, ulegel se boš in tvoje spanje bo sladko.
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
Ne bodi prestrašen od nenadnega strahu niti od opustošenja zlobnih, kadar to prihaja.
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
Kajti Gospod bo tvoje zaupanje in tvoja stopala bo varoval pred odvzemom.
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
Ne zadržuj dobrega pred tistimi, ki jim je to primerno, kadar je v moči tvoje roke, da to storiš.
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
Ne reci svojemu bližnjemu: »Pojdi, ponovno pridi in jutri ti bom dal, « če imaš to pri sebi.
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
Ne snuj zla zoper svojega soseda, glede na to, da varno prebiva poleg tebe.
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
Ne prepiraj se brez razloga s človekom, če ti ni ničesar hudega storil.
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
Ne zavidaj zatiralcu in ne izberi nobenih njegovih poti.
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
Kajti kljubovalnež je ogabnost Gospodu, toda njegova skrivnost je s pravičnimi.
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
Gospodovo prekletstvo je v hiši zlobnega, toda blagoslavlja prebivališče pravičnega.
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
Zagotovo zasmehuje posmehljivce, toda milost daje ponižnim.
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Modri bo podedoval slavo, toda napredovanje bedakov bo sramota.