< Приче Соломонове 3 >
1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
Sine moj, ne zaboravljaj nauke moje, i zapovijesti moje neka hrani srce tvoje.
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
Jer æe ti donijeti dug život, dobre godine i mir.
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploèi srca svojega.
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
Te æeš naæi milost i dobru misao pred Bogom i pred ljudima.
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
Uzdaj se u Gospoda svijem srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se.
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
Na svijem putovima svojim imaj ga na umu, i on æe upravljati staze tvoje.
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
Ne misli sam o sebi da si mudar; boj se Gospoda i uklanjaj se oda zla.
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
To æe biti zdravlje pupku tvojemu i zaljevanje kostima tvojim.
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
Poštuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka svojega;
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
I biæe pune žitnice tvoje obilja, i presipaæe se vino iz kaca tvojih.
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
Sine moj, ne odbacuj nastave Gospodnje, i nemoj da ti dosadi karanje njegovo.
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
Jer koga ljubi Gospod onoga kara, i kao otac sina koji mu je mio.
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
Blago èovjeku koji naðe mudrost, i èovjeku koji dobije razum.
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
Jer je bolje njom trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njoj bolji je od zlata.
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
Skuplja je od dragoga kamenja, i što je god najmilijih stvari tvojih ne mogu se izjednaèiti s njom.
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
Dug život u desnici joj je, a u ljevici bogatstvo i slava.
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
Puti su njezini mili puti i sve staze njezine mirne.
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
Drvo je životno onima koji se hvataju za nju, i ko je god drži sreæan je.
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
Gospod je mudrošæu osnovao zemlju, utvrdio nebesa razumom.
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
Njegovom mudrošæu razvališe se bezdane i oblaci kaplju rosom.
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
Sine moj, da ti to ne odlazi iz oèiju; èuvaj pravu mudrost i razboritost;
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
I biæe život duši tvojoj i nakit grlu tvojemu.
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
Tada æeš iæi bez brige putem svojim, i noga tvoja neæe se spotaæi.
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
Kad liježeš, neæeš se plašiti, i kad poèivaš, sladak æe ti biti san.
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
Neæeš se plašiti od nagle strahote ni od pogibli bezbožnièke kad doðe.
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
Jer æe ti Gospod biti uzdanica i èuvaæe ti nogu da se ne uhvati.
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
Ne odreci dobra onima kojima treba, kad možeš uèiniti.
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
Ne govori bližnjemu svojemu: idi, i doði drugi put, i sjutra æu ti dati, kad imaš.
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
Ne kuj zla bližnjemu svojemu koji živi s tobom bez brige.
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
Ne svaðaj se ni s kim bez uzroka, ako ti nije uèinio zla.
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
Nemoj zavidjeti nasilniku, ni izabrati kojega puta njegova.
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
Jer je mrzak Gospodu zlikovac, a u pravednih je tajna njegova.
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
Prokletstvo je Gospodnje u kuæi bezbožnikovoj, a stan pravednièki blagosilja.
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
Jer potsmjevaèima on se potsmijeva, a krotkima daje milost.
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Mudri æe naslijediti slavu, a bezumnike æe odnijeti sramota.