< Приче Соломонове 3 >

1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
हे मेरो छोरो, मेरा आज्ञाहरू नभुल्, र मेरा शिक्षाहरूलाई तेरो हृदयमा राख् ।
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
किनकि तिनले तेरो आयु लामो बनाउने छन्, र शान्ति ल्याउने छन् ।
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
करारको विश्‍वसनीयता र भरोसाले तँलाई कहिल्यै नछोडून् । तिनलाई तेरो गलाको वरिपरि सँगसँगै बाँध् । तिनलाई तेरो हृदयको पाटीमा लेख् ।
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
तब तैँले परमेश्‍वर र मानिसको दृष्‍टिमा निगाह पाउने छस्, र ख्याति कमाउने छस् ।
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
तेरो सारा हृदयले परमप्रभुमाथि भरोसा राख्, र तेरो आफ्नै समझशक्तिमा भर नपर् ।
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
तेरा सबै मार्गमा उहाँलाई उहाँलाई सम्झी र उहाँले तेरा मार्गहरू सोझा तुल्याउने हुनेछ ।
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
तेरो आफ्नै दृष्‍टिमा बुद्धिमान् नबन् । परमप्रभुको भय मान्, र खराबीबाट फर्की ।
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
यो तेरो शरीरको लागि चङ्गाइ हुने छ, र तेरो देहको लागि ताजापन हुने छ ।
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
तेरो धन-सम्पत्ति र तेरा सबै उब्जनीको अगौटे-फलले परमप्रभुको आदर गर् ।
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
तब तेरा भन्डार कोठाहरू भरिने छन्, र तेरा भाँडाकुँडाहरू नयाँ दाखमद्यले चुलिएर पोखिने छन् ।
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
हे मेरो छोरो, परमप्रभुको निर्देशनलाई तुच्छ नठान्, र उहाँको हप्कीलाई घृणा नगर् ।
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
किनकि परमप्रभुले प्रेम गर्नुहुनेहरूलाई नै उहाँले अनुशासनमा राख्‍नुहुन्छ, जस्तो बुबालाई खुसी पार्ने छोरोलाई बुबाले व्यवहार गर्छ ।
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
बुद्धि प्राप्‍त गर्ने धन्यको हो । त्यसले समझशक्ति पनि पाउँछ ।
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
तैँले बुद्धिबाट प्राप्‍त गर्ने कुरो चाँदीबाट प्राप्‍त गर्ने कुरोभन्दा उत्तम हुन्छ, र यसको लाभ सुनभन्दा उत्तम हुन्छ ।
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
बुद्धि गरगहनाभन्दा बहुमूल्य हुन्छ, र तैँले इच्छा गरेको कुनै पनि थोक त्यससित तुलना गर्न सकिँदैन ।
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
बुद्धिको दाहिने हातमा दीर्घायु हुन्छ भने त्यसको देब्रे हातमा धन-सम्पत्ति र मान हुन्छन् ।
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
त्यसको मार्ग दयाको मार्ग हो, र त्यसका सबै बाटा शान्तिका छन् ।
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
बुद्धिलाई पक्रनेहरूका लागि त्यो जीवनको रुख हो, र त्यसलाई समात्‍नेहरू खुसी हुन्छन् ।
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
बुद्धिले नै परमप्रभुले पृथ्वी बनाउनुभयो र समझशक्तिले उहाँले आकाशहरू स्थापना गर्नुभयो ।
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
उहाँको ज्ञानद्वारा गहिरा-गहिरा सागरहरू फुटेर निस्के, र बादलले तलतिर शीत झारे ।
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
हे मेरो छोरो, पक्‍का बुद्धि र समझशक्तिलाई जोगाइराख्, अनि तिनलाई तेरो नजरबाट जान नदे ।
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
ती तेरो प्राणको निम्ति जीवन हुने छन्, र तेरो गलाको वरिपरि लगाउने स्‍नेहको गहना हुने छन् ।
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
तब तँ आफ्नो मार्गमा सुरक्षितसाथ हिँड्ने छस्, र तेरो खुट्टा ठोक्‍किने छैन ।
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
तँ पल्टँदा डराउने छैनस् । तँ पल्टँदा तँलाई मिठो निद्रा लाग्‍ने छ ।
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
दुष्‍टहरूबाट अकस्मात् आउने त्रास वा विपत्तिदेखि नडरा ।
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
किनकि परमप्रभु तेरो पक्षमा हुनुहुने छ, र उहाँले तेरो पाउलाई पासोमा पर्नदेखि जोगाउनुहुने छ ।
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
तँ शक्तिमा रहुञ्‍जेलसम्म भलाइ गरिन योग्य भएकाहरूबाट त्यसलाई नरोक् ।
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
तँसित रुपियाँ-पैसा हुँदा आफ्नो छिमेकीलाई यसो नभन्, “जाऊ, र फेरि आऊ अनि म भोली दिने छु ।”
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
तेरो नजिकै बस्‍ने र तँमाथि भर पर्ने आफ्नो छिमेकीको हानि गर्ने योजना नबना ।
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
तँलाई कसैले हानि नपुर्‍याउँदा विनाकारण त्यससित तर्क-वितर्क नगर् ।
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
हिंसात्मक व्यक्तिको ईर्ष्या नगर् वा त्यसको कुनै पनि मार्गलाई नछान् ।
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
किनकि कुटिल व्यक्ति परमप्रभुको लागि घृणित हुन्छ, तर सोझो व्यक्तिलाई उहाँले आफ्नो विश्‍वासमा ल्याउनुहुन्छ ।
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
दुष्‍टहरूको घरमा परमप्रभुको सराप पर्छ, तर धर्मीहरूको घरमा उहाँको आशिष् पर्छ ।
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
उहाँले गिल्ला गर्नेहरूलाई गिल्ला गर्नुहुन्छ, तर विनम्र मानिसहरूलाई उहाँले आफ्नो स्‍नेह देखाउनुहुन्छ ।
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
बुद्धिमान् मानिसहरू आदरको हकदार हुने छन्, तर मूर्खहरू तिनीहरूकै लाजमा पर्ने छन् ।

< Приче Соломонове 3 >