Приче Соломонове 3
1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
O anake, ko haliño o entakoo le ampañambeno ty tro’o o lilikoo,
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
Le halavan’andro naho taon-kavelo vaho fierañerañañe ty hatovoñ’ ama’o.
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
Ko ado’o hieng’azo ty fatarihañe naho ty hatò; rohizo am-bozo’o eo, sokiro an-takelan-tro’o ao,
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
hahaoniña’o hamaràm-bintañe vaho tahinañe soa ampivazohoan’ Añahare naho ondatio.
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
Miatoa am’ Iehovà an-kaampon-tro’o vaho ko iatoa’o ty hilala’o;
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
Iantofo amy ze hene lia’o, le ho vantañe’e o lala’oo.
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
Ko manao mahihitse a maso’o; mirevendreveña am’ Iehovà vaho ihankaño ty hatsivokarañe,
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
ie ho fijangañan-tsandri’o, vaho fameloman-taola’o.
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
Iasio t’Iehovà amo vara’oo, naho ami’ty lohavoa’ o nampitomboe’oo;
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
Le handopolopo, hamopòke ty an-driha’o ao vaho handopatse divay vao o sajoa’oo.
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
O anake, ko sirikae’o ty fandilova’ Iehovà ko heje’o o fañendaha’eo,
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
fa lilove’ Iehovà ty kokoa’e, hambañe ami’ty rae i anadahy ampokofe’ey.
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
Haha t’ indaty mahaonin-kihitse, naho t’indaty itomboan-kilala,
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
fa lombolombo ty fitomboam-bolafoty ty fibodobodoa’e, vaho ambonem-bolamena ty havokara’e.
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
Sarotse te amo safirao vaho tsy amo salalae’oo ty mañirinkiriñ’aze.
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
Lava-havelo ty am-pitàn-kavana’e vara naho asiñe ro am-pitàn-kavia’e.
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
Lalam-panintsiñañe o lala’eo, vaho fierañerañañe o lalam-pandia’eo.
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
Hataen-kavelon-dre amo mivontititse ama’eo; naho hene haha ze mamejañe aze.
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
Hihitse ty nañoriza’ Iehovà ty tane toy; Hilala ty nampijadoña’e o likerañeo;
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
O hilala’eo ro ampiborahañe o lalekeo, vaho ampitsopaha’ o rahoñeo mika.
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
O anake, asoao tsy hisitake am-pahatreava’o ao o raha zao: vontitiro ty hihitse to naho ty filieram-batañe,
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
hamelombeloñe ty tro’o, naho handravake ty vozo’o.
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
Le handena’o an-kanintsiñe ty lia’o, vaho tsy hikotrofotse ty tombo’o.
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
Tsy ho hembañe te mandre; eka ie mihitsy, ho mamy ty firoro’o.
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
Ko mianifañe te ivotraha’ ty mampangebahebake, ndra ty fampiantoañe o lo-tserekeo te mifetsake.
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
fa Iehovà ro hatokisa’o naho hitañe ty tombo’o tsy ho fandriheñe.
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
Ko tana’o ami’ty mañeva ty soa, naho an-taña’o ty mahaeneñe aze.
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
Ko manao ty hoe am’ondatio: Akia hey, le mibaliha, vaho hamaray ty hanolorako azo— ie ama’o ao avao.
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
Ko mikitro-draty am’ ondatio, ie mimoneñe am-patokisañe marine’ azo.
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
Ko liera’o tsi-aman-tali’e ty ondaty tsy nanjoam-boiñe.
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
Ko tsikirihe’o t’indaty piaroteñe vaho ko joboñe’o o sata’eo;
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
tiva am’ Iehovà ty mengoke; fe itraofa’e safiry ty vantañe.
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
Nafà’ Iehovà ty akiba’ o lo-tserekeo, fe tahie’e ty kivoho’ o vantañeo.
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
Toe ati’e o mpanitseo, fe isohe’e ty mpireke.
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Handova hasiñe o mahihitseo, fa onjone’ o seretseo ka ty mahasalatse.
