Приче Соломонове 3
1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
| בני תורתי אל-תשכח ומצותי יצר לבך |
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
| כי ארך ימים ושנות חיים-- ושלום יוסיפו לך |
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
| חסד ואמת אל-יעזבך קשרם על-גרגרותיך כתבם על-לוח לבך |
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
| ומצא-חן ושכל-טוב-- בעיני אלהים ואדם |
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
| בטח אל-יהוה בכל-לבך ואל-בינתך אל-תשען |
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
| בכל-דרכיך דעהו והוא יישר ארחתיך |
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
| אל-תהי חכם בעיניך ירא את-יהוה וסור מרע |
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
| רפאות תהי לשרך ושקוי לעצמותיך |
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
| כבד את-יהוה מהונך ומראשית כל-תבואתך |
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
| וימלאו אסמיך שבע ותירוש יקביך יפרצו |
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
| מוסר יהוה בני אל-תמאס ואל-תקץ בתוכחתו |
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
| כי את אשר יאהב יהוה יוכיח וכאב את-בן ירצה |
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
| אשרי אדם מצא חכמה ואדם יפיק תבונה |
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
| כי טוב סחרה מסחר-כסף ומחרוץ תבואתה |
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
| יקרה היא מפניים (מפנינים) וכל-חפציך לא ישוו-בה |
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
| ארך ימים בימינה בשמאולה עשר וכבוד |
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
| דרכיה דרכי-נעם וכל-נתיבותיה שלום |
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
| עץ-חיים היא למחזיקים בה ותמכיה מאשר |
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
| יהוה--בחכמה יסד-ארץ כונן שמים בתבונה |
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
| בדעתו תהומות נבקעו ושחקים ירעפו-טל |
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
| בני אל-ילזו מעיניך נצר תשיה ומזמה |
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
| ויהיו חיים לנפשך וחן לגרגרתיך |
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
| אז תלך לבטח דרכך ורגלך לא תגוף |
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
| אם-תשכב לא-תפחד ושכבת וערבה שנתך |
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
| אל-תירא מפחד פתאם ומשאת רשעים כי תבא |
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
| כי-יהוה יהיה בכסלך ושמר רגלך מלכד |
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
| אל-תמנע-טוב מבעליו-- בהיות לאל ידיך (ידך) לעשות |
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
| אל-תאמר לרעיך (לרעך) לך ושוב--ומחר אתן ויש אתך |
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
| אל-תחרש על-רעך רעה והוא-יושב לבטח אתך |
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
| אל-תרוב (תריב) עם-אדם חנם-- אם-לא גמלך רעה |
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
| אל-תקנא באיש חמס ואל-תבחר בכל-דרכיו |
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
| כי תועבת יהוה נלוז ואת-ישרים סודו |
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
| מארת יהוה בבית רשע ונוה צדיקים יברך |
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
| אם-ללצים הוא-יליץ ולעניים (ולענוים) יתן-חן |
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
| כבוד חכמים ינחלו וכסילים מרים קלון |
