Приче Соломонове 3
1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
My son! my law forget not, And my commands let thy heart keep,
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
For length of days and years, Life and peace they do add to thee.
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
Let not kindness and truth forsake thee, Bind them on thy neck, Write them on the tablet of thy heart,
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
And find grace and good understanding In the eyes of God and man.
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
Trust unto Jehovah with all thy heart, And unto thine own understanding lean not.
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
In all thy ways know thou Him, And He doth make straight thy paths.
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
Be not wise in thine own eyes, Fear Jehovah, and turn aside from evil.
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
Healing it is to thy navel, And moistening to thy bones.
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
Honour Jehovah from thy substance, And from the beginning of all thine increase;
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
And filled are thy barns [with] plenty, And [with] new wine thy presses break forth.
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
Chastisement of Jehovah, my son, despise not, And be not vexed with His reproof,
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
For whom Jehovah loveth He reproveth, Even as a father the son He is pleased with.
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
O the happiness of a man [who] hath found wisdom, And of a man [who] bringeth forth understanding.
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
For better [is] her merchandise Than the merchandise of silver, And than gold — her increase.
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
Precious she [is] above rubies, And all thy pleasures are not comparable to her.
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
Length of days [is] in her right hand, In her left [are] wealth and honour.
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
Her ways [are] ways of pleasantness, And all her paths [are] peace.
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
A tree of life she [is] to those laying hold on her, And whoso is retaining her [is] happy.
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
Jehovah by wisdom did found the earth, He prepared the heavens by understanding.
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
By His knowledge depths have been rent, And clouds do drop dew.
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
My son! let them not turn from thine eyes, Keep thou wisdom and thoughtfulness,
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
And they are life to thy soul, and grace to thy neck.
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
Then thou goest thy way confidently, And thy foot doth not stumble.
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
If thou liest down, thou art not afraid, Yea, thou hast lain down, And sweet hath been thy sleep.
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
Be not afraid of sudden fear, And of the desolation of the wicked when it cometh.
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
For Jehovah is at thy side, And He hath kept thy foot from capture.
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
Withhold not good from its owners, When thy hand [is] toward God to do [it].
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
Say not thou to thy friend, 'Go, and return, and to-morrow I give,' And substance with thee.
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
Devise not against thy neighbour evil, And he sitting confidently with thee.
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
Strive not with a man without cause, If he have not done thee evil.
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
Be not envious of a man of violence, Nor fix thou on any of his ways.
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
For an abomination to Jehovah [is] the perverted, And with the upright [is] His secret counsel.
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
The curse of Jehovah [is] in the house of the wicked. And the habitation of the righteous He blesseth.
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
If the scorners He doth scorn, Yet to the humble He doth give grace.
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Honour do the wise inherit, And fools are bearing away shame!
