Приче Соломонове 3
1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
My son, don’t forget my teaching, but let your heart keep my commandments,
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
for they will add to you length of days, years of life, and peace.
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
Don’t let kindness and truth forsake you. Bind them around your neck. Write them on the tablet of your heart.
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
So you will find favor, and good understanding in the sight of God and man.
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
Trust in Yahweh with all your heart, and don’t lean on your own understanding.
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
In all your ways acknowledge him, and he will make your paths straight.
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
Don’t be wise in your own eyes. Fear Yahweh, and depart from evil.
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
It will be health to your body, and nourishment to your bones.
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
Honor Yahweh with your substance, with the first fruits of all your increase;
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
so your barns will be filled with plenty, and your vats will overflow with new wine.
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
My son, don’t despise Yahweh’s discipline, neither be weary of his correction;
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
for whom Yahweh loves, he corrects, even as a father reproves the son in whom he delights.
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
Happy is the man who finds wisdom, the man who gets understanding.
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
For her good profit is better than getting silver, and her return is better than fine gold.
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
She is more precious than rubies. None of the things you can desire are to be compared to her.
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
Length of days is in her right hand. In her left hand are riches and honor.
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
Her ways are ways of pleasantness. All her paths are peace.
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
She is a tree of life to those who lay hold of her. Happy is everyone who retains her.
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
By wisdom Yahweh founded the earth. By understanding, he established the heavens.
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
By his knowledge, the depths were broken up, and the skies drop down the dew.
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
My son, let them not depart from your eyes. Keep sound wisdom and discretion,
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
so they will be life to your soul, and grace for your neck.
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
Then you shall walk in your way securely. Your foot won’t stumble.
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
When you lie down, you will not be afraid. Yes, you will lie down, and your sleep will be sweet.
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
Don’t be afraid of sudden fear, neither of the desolation of the wicked, when it comes;
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
for Yahweh will be your confidence, and will keep your foot from being taken.
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
Don’t withhold good from those to whom it is due, when it is in the power of your hand to do it.
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
Don’t say to your neighbor, “Go, and come again; tomorrow I will give it to you,” when you have it by you.
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
Don’t devise evil against your neighbor, since he dwells securely by you.
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
Don’t strive with a man without cause, if he has done you no harm.
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
Don’t envy the man of violence. Choose none of his ways.
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
For the perverse is an abomination to Yahweh, but his friendship is with the upright.
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
Yahweh’s curse is in the house of the wicked, but he blesses the habitation of the righteous.
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
Surely he mocks the mockers, but he gives grace to the humble.
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
The wise will inherit glory, but shame will be the promotion of fools.
