Приче Соломонове 3
1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
My son, forget not my law; but let thy heart keep my commandments;
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
For length of days, and long life, and peace, shall they add to thee.
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
Let not mercy and truth forsake thee: bind them about thy neck; write them upon the table of thy heart:
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
So shalt thou find favor and good understanding in the sight of God and man.
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
Trust in the LORD with all thy heart; and lean not to thy own understanding.
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
In all thy ways acknowledge him, and he will direct thy paths.
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
Be not wise in thy own eyes: fear the LORD, and depart from evil.
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
It shall be health to thy navel, and marrow to thy bones.
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
Honor the LORD with thy substance, and with the first-fruits of all thy increase:
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
So shall thy barns be filled with plenty, and thy presses shall burst out with new wine.
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
My son, despise not the chastening of the LORD; neither be weary of his correction:
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
For whom the LORD loveth he correcteth; even as a father the son [in whom] he delighteth.
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
Happy [is] the man [that] findeth wisdom, and the man [that] getteth understanding.
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
For the merchandise of it [is] better than the merchandise of silver, and the gain of it than fine gold.
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
She is more precious than rubies: and all the things thou canst desire are not to be compared to her.
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
Length of days [is] in her right hand; [and] in her left hand riches and honor.
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
Her ways [are] ways of pleasantness, and all her paths [are] peace.
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
She [is] a tree of life to them that lay hold upon her: and happy [is every one] that retaineth her.
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
The LORD by wisdom hath founded the earth; by understanding hath he established the heavens.
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
By his knowledge the depths are broken up, and the clouds drop down the dew.
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
My son, let not them depart from thy eyes: keep sound wisdom and discretion:
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
So shall they be life to thy soul, and grace to thy neck.
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
Then shalt thou walk in thy way safely, and thy foot shall not stumble.
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
When thou liest down, thou shalt not be afraid: but thou shalt lie down, and thy sleep shall be sweet.
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
Be not afraid of sudden fear, neither of the desolation of the wicked, when it cometh.
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
For the LORD will be thy confidence, and will keep thy foot from being taken.
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
Withhold not good from them to whom it is due, when it is in the power of thy hand to do [it].
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
Say not to thy neighbor, Go, and come again, and to-morrow I will give; when thou hast it by thee.
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
Devise not evil against thy neighbor, seeing he dwelleth securely by thee.
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
Strive not with a man without cause, if he hath done thee no harm.
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
Envy thou not the oppressor, and choose none of his ways.
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
For the froward [is] abomination to the LORD: but his secret [is] with the righteous.
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
The curse of the LORD [is] in the house of the wicked: but he blesseth the habitation of the just.
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
Surely he scorneth the scorners: but he giveth grace to the lowly.
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
The wise shall inherit glory: but shame shall be the promotion of fools.
