Приче Соломонове 3
1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
My son, do not forget what I have taught you. Keep my commands in your inner being,
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
because [if you obey them] you will live a long time and things will go well for you
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
Always faithfully love others and (be faithful/do what you say that you will do); doing those things [will cause others to be pleased with you]; it will be as though you are wearing a beautiful necklace. Keep those things in your mind/inner being.
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
If you do, God and people will approve of you and think highly of you [MTY].
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
Trust in Yahweh completely, and do not rely on what you yourself understand.
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
Always allow him to lead you. If you do that, he will (show you the right path/direct your life).
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
Do not be proud of being wise. [Instead], revere Yahweh and turn away from doing evil.
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
If you do that, your body will be healthy/strong; it will be [like] medicine for you.
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
Honor Yahweh by [what you do with] your money; and [by giving him] the first part of your harvest.
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
If you do that, [you will have a good harvest]. Yahweh will fill your barns [with grain], and your vats/containers will be overflowing with [grape juice for making] wine.
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
My son, when Yahweh disciplines/corrects you, do not despise it, and if he rebukes you, do not resent it.
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
[I say that] because it is the people whom Yahweh loves that he corrects/reproves, [just] like parents correct/reprove their sons whom they love.
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
[Yahweh] is pleased with those who become wise and have good understanding.
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
Being wise and having good understanding is worth more than silver, better than gold.
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
Being wise is more precious than (jewels/precious stones); there is nothing that you could desire [that would be as valuable] as wisdom.
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
On the one hand, wisdom [PRS] enables [you] to live a long life, and on the other hand, wisdom enables [you] to become rich and to be honored.
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
If [you] are wise, [your] life will be pleasant, and things will go well [for you].
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
Wisdom is [like] a tree that gives long life to those who [eagerly] take hold of it, and [Yahweh] is pleased with those who hold onto it tightly.
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
By his wisdom Yahweh created the earth, and by his understanding he put everything in the skies.
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
By his knowledge [he caused] the water that was beneath the earth to burst forth, and he caused rain to fall from the clouds.
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
My son, [always] keep doing things that are right and things that are smart. If you do that,
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
you will live [many years] and be honored and respected {people will honor and respect you}.
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
If you do what is right and wise, you will [be able to] walk safely, and you will not (stumble/do things that are wrong) [MET].
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
You will [be able to] lie down [at night] and not be afraid [of anything], and you will sleep peacefully.
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
You will not be afraid that something disastrous will happen to you or that storms that strike the wicked will strike you,
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
because you will be confident that Yahweh [will take care of you]. He will not let your foot be caught in a trap/snare.
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
If you are able to help people who deserve it, do not refuse to help them.
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
If you are able to help someone you interact with, do not say, “Come back later; [perhaps] I can help you tomorrow.”
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
Do not make plans to harm those you interact with regularly, [because] they live near you, and they trust you.
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
If someone has not harmed you, do not accuse him [by saying that he has harmed you].
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
Do not envy people who [obtain things by] violent actions, and do not imitate/do what they do.
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
[I say that] because Yahweh considers such people to be abominable/detestable; but he is a friend to [all] those who do what is right.
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
Yahweh curses the families [MTY] of those who are wicked, but he blesses the families of those who are good/righteous.
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
Yahweh makes fun of those who make fun [of others], but he kindly helps those who are humble.
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Wise [people] will be honored {people will honor wise people}, but foolish people will be dishonored/disgraced.
