Приче Соломонове 3
1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
My son, mine instruction, do not thou forget, and, my commandment, let thy heart observe;
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
For, length of days and years of life, and blessedness, shall they add to thee.
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
Lovingkindness and faithfulness, let them not forsake thee, —bind them, upon thy neck, write them upon the tablet of thy heart:
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
So find thou favour and good repute, in the eyes of God and man.
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
Trust thou in Yahweh, with all thy heart, and, unto thine own understanding, do not lean:
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
In all thy ways, acknowledge him, and, he, will make straight thy paths.
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
Do not become wise in thine own eyes, revere Yahweh, and avoid evil:
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
Healing, shall it be to thy body, and refreshing, to thy bones.
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
Honour thou Yahweh, with thy substance, and with the firstfruit of all thine increase;
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
So shall thy storehouses be filled with plenty, and, with new wine, shall thy vats overflow.
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
The, chastening of Yahweh, my son, do not reject, nor loathe his rebuke;
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
For, whom Yahweh loveth, he correcteth, he causeth pain to the son in whom he delighteth.
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
How happy the man who hath found wisdom, and the man who draweth forth understanding,
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
For better is her merchandise, than the merchandise of silver, yea, than gold, her increase;
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
More precious, is she, than corals, yea, none of thy delightful things, doth equal her:
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
Length of days, is in her right hand, in her left, are riches and honour;
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
Her ways, are ways of pleasantness, and, all her paths, are peace;
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
A tree of life, is she, to them who secure her, —and, they who hold her fast, are every one to be pronounced happy.
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
Yahweh, in wisdom, founded the earth, establishing the heavens with understanding;
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
By his knowledge, the resounding deeps were burst open, and, the skies, drop down dew.
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
My son, let them not depart from thine eyes, guard thou counsel, and purpose:
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
So shall they become life to thy soul, and an adorning to thy neck;
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
Then, shalt thou walk securely in thy way, and, thy foot, shall not stumble;
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
When thou sittest down, thou shalt have no dread, yea thou shalt lie down, and sweet shall be thy sleep.
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
Be not thou afraid of sudden dread, nor of the desolation of the lawless, when it cometh.
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
For, Yahweh, will be in all thy ways, and will keep thy foot from the snare.
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
Withhold not good from them who ask it, when it is in power of thy hand to do it:
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
Do not say to thy neighbour, Go and come again, and to-morrow I will give, when thou hast it by thee.
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
Devise not against thy neighbour an injury, seeing that, he, dwelleth securely by thee.
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
Contend not with a man without cause, if he hath dealt thee no wrong.
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
Do not thou envy the man of violence, neither choose thou any of his ways;
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
For, an abomination to Yahweh, is the tortuous man, but, with the upright, he is intimate.
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
The curse of Yahweh, is in the house of the lawless one, but, the home of the righteous, he blesseth.
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
Though at scoffers he scoffeth, yet, to the humbled, he granteth favour.
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Honour, shall the wise inherit, —but, as for dullards, shame shall carry them away.
