Приче Соломонове 3
1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
My son, forget not my law; but let thine heart keep my commandments:
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
For length of days, and years of life, and peace, shall they add to thee.
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
Let not mercy and truth forsake thee: bind them about thy neck; write them upon the table of thine heart:
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
So shalt thou find favour and good understanding in the sight of God and man.
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
Trust in the LORD with all thine heart, and lean not upon thine own understanding:
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
In all thy ways acknowledge him, and he shall direct thy paths.
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
Be not wise in thine own eyes; fear the LORD, and depart from evil:
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
It shall be health to thy navel, and marrow to thy bones.
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
Honour the LORD with thy substance, and with the firstfruits of all thine increase:
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
So shall thy barns be filled with plenty, and thy vats shall overflow with new wine.
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
My son, despise not the chastening of the LORD; neither be weary of his reproof:
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
For whom the LORD loveth he reproveth; even as a father the son in whom he delighteth.
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
Happy is the man that findeth wisdom, and the man that getteth understanding.
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
For the merchandise of it is better than the merchandise of silver, and the gain thereof than fine gold.
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
She is more precious than rubies: and none of the things thou canst desire are to be compared unto her.
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
Length of days is in her right had; in her left hand are riches and honour.
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
Her ways are ways of pleasantness, and all her paths are peace.
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
She is a tree of life to them that lay hold upon her: and happy is every one that retaineth her.
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
The LORD by wisdom founded the earth; by understanding he established the heavens.
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
By his knowledge the depths were broken up, and the skies drop down the dew.
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
My son, let not them depart from thine eyes; keep sound wisdom and discretion;
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
So shall they be life unto thy soul, and grace to thy neck.
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
Then shalt thou walk in thy way securely, and thy foot shall not stumble.
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
When thou liest down, thou shalt not be afraid: yea, thou shalt lie down, and thy sleep shall be sweet.
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
Be not afraid of sudden fear, neither of the desolation of the wicked, when it cometh:
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
For the LORD shall be thy confidence, and shall keep thy foot from being taken.
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
Withhold not good from them to whom it is due, when it is in the power of thine hand to do it.
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
Say not unto thy neighbour, Go, and come again, and tomorrow I will give; when thou hast it by thee.
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
Devise not evil against thy neighbour, seeing he dwelleth securely by thee.
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
Strive not with a man without cause, if he have done thee no harm.
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
Envy thou not the man of violence, and choose none of his ways.
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
For the perverse is an abomination to the LORD: but his secret is with the upright.
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
The curse of the LORD is in the house of the wicked; but he blesseth the habitation of the righteous.
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
Surely he scorneth the scorners, but he giveth grace unto the lowly.
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
The wise shall inherit glory; but shame shall be the promotion of fools.
