< Приче Соломонове 29 >
1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
Qayta-qayta eyiblinip turup yene boyni qattiqliq qilghan kishi, Tuyuqsizdin dawalighusiz yanjilar.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
Heqqaniylar güllense, puqraliri shadlinar, Qebihler hoquq tutsa puqra nale-peryad kötürer.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
Danaliqni söygen oghul atisini xush qilar; Biraq pahishilerge hemrah bolghan uning mal-mülkini buzup-chachar.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
Padishah adalet bilen yurtini tinch qilar; Biraq baj-séliq salghan bolsa, uni weyran qilar.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
Öz yéqinigha xushamet qilghan kishi, Uning putlirigha tor teyyarlap qoyghandur.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
Rezil ademning gunahi özige qapqan yasap qurar; Biraq heqqaniy kishi naxshilar bilen shadlinar.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
Heqqaniy kishi miskinning dewasigha köngül bölür; Biraq yamanlar bolsa bu ishni chüshenmes.
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Hakawur kishiler sheherni qutritip dawalghutar; Biraq aqilaniler achchiq ghezeplerni yandurar.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
Dana kishi exmeq bilen dewalashsa, Exmeq hürpiyidu yaki külidu, netijisi haman tinchliq bolmas.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
Qanxorlar pak-diyanetliklerge nepretliner; Duruslarning jénini bolsa, ular qestler.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
Exmeq herdaim ichidiki hemmini ashkara qilar; Biraq dana özini bésiwalar.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
Hökümdar yalghan sözlerge qulaq salsa, Uning barliq xizmetkarliri yaman ögenmey qalmas.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
Gaday bilen uni ezgüchi kishi bir zéminda yashar; Her ikkisining közini nurlandurghuchi Perwerdigardur.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
Yoqsullarni diyanet bilen sorighan padishahning bolsa, Texti menggüge mehkem turar.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
Tayaq bilen tenbih-nesihet balilargha danaliq yetküzer; Biraq öz meylige qoyup bérilgen bala anisini xijaletke qaldurar.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
Yamanlar güllinip ketse, naheqlik köpiyer; Lékin heqqaniylar ularning yiqilghinini körer.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Oghlungni terbiyeliseng, u séni aram tapquzar; U könglüngni söyündürer.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
[Perwerdigarning] wehiysi bolmighan elning puqraliri yoldin chiqip bashpanahsiz qalar; Lékin Tewrat-qanunigha emel qilidighan kishi bextliktur.
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
Qulni söz bilenla tüzetkili bolmas; U sözüngni chüshen’gen bolsimu, étibar qilmas.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
Aghzini basalmaydighan kishini körgenmu? Uningdin ümid kütkendin, exmeqtin ümid kütüsh ewzeldur.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
Kimki öz qulini kichikidin tartip öz meylige qoyup berse, Künlerning biride uning béshigha chiqar.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
Térikkek kishi jédel-majira qozghap turar; Asan achchiqlinidighan kishining gunahliri köptur.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
Meghrurluq kishini pes qilar, Biraq kemterlik kishini hörmetke érishtürer.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
Oghri bilen shérik bolghan kishi öz jénigha düshmendur; U soraqchining [guwah bérishke] agahlandurushini anglisimu, lékin rast gep qilishqa pétinalmas.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
Insan balisidin qorqush ademni tuzaqqa chüshüridu; Biraq kimki Perwerdigargha tayan’ghan bolsa, u bixeter kötürüler.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Köp kishiler hökümdardin iltipat izdep yürer; Biraq ademning heq-rizqi peqet Perwerdigarningla qolididur.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
Naheqler heqqaniylargha yirginchliktur; Durus yolda mangghan kishiler yamanlargha yirginchliktur.